Vrelina diže talas ka moru: gužve na granicama, EES noću
Sa porastom temperatura raste i pritisak na prelaze ka Grčkoj. Danju je kontrola dokumenata osnovna, biometrijski EES radi samo noću, a kada kolone narastu otvaraju se dodatne trake.
- Od 1. juna do 30. avgusta ulazak u Grčku za građane Srbije je olakšan: danju, u špicu, samo osnovna kontrola dokumenata bez biometrije.
- Novi sistem EES primenjuje se isključivo noću, kada je saobraćaj najređi.
- Kada pritisak poraste, kontrole se suspenduju i otvaraju dodatne trake, pa čekanje pada na 90 do 100 minuta umesto ranijih 4 do 5 sati.
- Prošlog vikenda na Evzoniju zabeležene su kilometarske kolone i višečasovno stajanje na vrelini.
Toplotni talas radi ono što svaka srpska sezona pokaže iznova: čim živa pređe trideset stepeni, putevi ka jugu se pune. Vrelina koja je ovih dana stegla Balkan dodatno gura porodice ka moru, a najjasniji pokazatelj te seobe nisu temperature nego kolone na granici. Prošlog vikenda na prelazu Evzoni, najprometnijoj tački na putu ka grčkim plažama, vozila su stajala u kilometarskim redovima, a putnici su višečasovno čekanje provodili na suncu bez hlada.
Dobra vest za one koji tek planiraju polazak jeste da je režim ulaska ovog leta prilagođen upravo špicu sezone. Za građane Srbije, u periodu od 1. juna do 30. avgusta, danju se sprovodi samo osnovna provera putnih isprava, bez uzimanja biometrijskih podataka. To znači da prelazak u najgušćim satima ne usporava novi evropski sistem registracije, nego pre svega broj vozila koja se istovremeno slegnu na isti prelaz.
Kada zapravo radi EES, a kada se kontrole ublažavaju?
Evropski sistem ulaska i izlaska, poznat kao EES, beleži biometrijske podatke putnika koji prelaze spoljnu granicu. Upravo zbog dodatnog vremena koje takva provera traži, primenjuje se isključivo u noćnim satima, kada je frekvencija saobraćaja najmanja. Logika je jednostavna: sistem se uvodi tamo gde najmanje smeta, da bi se izbeglo da se dnevni talas putnika sudari sa sporijom procedurom.
Kada pritisak na prelaz ipak naraste, na delu je drugi mehanizam. Granične službe tada privremeno suspenduju pojačane kontrole i otvaraju dodatne trake za ulaz. Efekat je merljiv. Umesto ranijih četiri do pet sati stajanja, vreme čekanja u tim trenucima pada na devedeset do sto minuta. To i dalje nije malo, ali je razlika između izgubljenog popodneva i podnošljive pauze pre nastavka puta.
Vredi imati na umu i da je svaki ovakav podatak vezan za trenutak. Vreme čekanja na granici nije fiksno, ono se menja iz sata u sat, u zavisnosti od toga koliko se kolona nakupilo i koliko je traka otvoreno. Zato brojka od sat i po nije obećanje, nego prosek u uslovima kada službe reaguju na gužvu.
Kako da izbegnete najgore kolone?
Putnicima koji kreću narednih dana najviše koristi planiranje termina. Najveći pritisak se predvidivo javlja petkom popodne i subotom ujutru, kada se poklapaju polasci sa kraja radne nedelje. Pomeranje polaska na sredinu nedelje ili na rane jutarnje sate, pre nego što se glavni talas pokrene, najjednostavniji je način da se izbegne kilometarska kolona.
Drugi praktičan potez je provera stanja u realnom vremenu. Uživo kamere sa graničnih prelaza pokazuju koliko je dugačka kolona pre nego što se u nju uđe, pa odluka o ruti može da se donese na vreme. Tu je i treći savet koji se ove sezone posebno isplati: korišćenje sporednih, manje opterećenih prelaza. Glavni koridor nije i jedini put ka jugu, a alternativni prelazi često znače znatno kraće stajanje, makar uz nekoliko dodatnih kilometara.
Najzad, vrelina nije samo razlog za gužvu nego i rizik sam po sebi. Stajanje u koloni na otvorenom suncu, sa decom u vozilu, traži zalihe vode, hlad kad god je moguć i pauze pre nego što umor postane opasan. Sezona je tek u zaletu, a najtopliji vikendi tek dolaze.
Da li biste radije krenuli noću i sačekali EES proceduru, ili danju rizikovali kolonu na vrelini?
