Kiša pa nova žega: kako telo da pripremite za toplotni talas
Posle promenljivog ponedeljka sa pljuskovima, od sredine nedelje temperatura ponovo raste. Druga polovina jula donosi narandžasti, pa moguć i crveni alarm. Evo šta lekari savetuju.
- U ponedeljak 13. jula promenljivo oblačno, ponegde kiša i grmljavina, najviša temperatura 27 do 31 stepen.
- Od sredine nedelje temperatura ponovo raste, sredinom meseca preko 35 stepeni i narandžasti alarm.
- U trećoj dekadi jula moguć crveni alarm i vrhovi između 40 i 45 stepeni.
- Lekari savetuju redovno pijenje vode, ne ledene, i izbegavanje napora od 11 do 17 časova.
Republički hidrometeorološki zavod za ponedeljak 13. jul najavljuje promenljivo oblačno vreme, ponegde sa kratkotrajnom kišom i grmljavinom, uz najvišu dnevnu temperaturu između 27 i 31 stepen. Predah je, međutim, kratkog daha. Već od sredine nedelje temperatura ponovo raste, a sredinom meseca se očekuje da maksimalne vrednosti pređu 35 stepeni, uz najavu narandžastog meteoalarma.
Prema procenama RHMZ-a, druga polovina jula mogla bi da bude znatno toplija. U trećoj dekadi meseca nije isključen ni crveni alarm, sa vrhovima koji bi se, po pojedinim modelima, kretali između 40 i 45 stepeni. Zavod procenjuje i da će 2026. verovatno biti među deset najtoplijih godina otkako se u Srbiji vode sistematska merenja, što je u skladu sa dugoročnim trendom zagrevanja koji beleže i evropske klimatske službe.
Predah u ponedeljak, pa novi rast temperature
Ono što se ovih dana smenjuje, hladni front sa pljuskovima pa novi priliv toplog vazduha, meteorolozima je poznat letnji obrazac. Za organizam, međutim, nagle promene nisu bezazlene. Osciliranje temperature i vlažnosti dodatno opterećuje srce i krvne sudove, posebno kod starijih osoba i hroničnih bolesnika.
Toplotni talas se u struci ne definiše samo jednom brojkom, već i trajanjem. Kada visoke temperature potraju više dana zaredom, a noći ostanu tople, telo nema dovoljno vremena da se rashladi. Upravo produžena izloženost, a ne pojedinačni vrući dan, nosi najveći zdravstveni rizik.
Šta konkretno raditi da se telo zaštiti od žege?
Preporuke lekara tokom toplotnih talasa uglavnom se ponavljaju, jer su jednostavne i delotvorne. Prva je redovno unošenje tečnosti. Vodu treba piti tokom celog dana, u manjim gutljajima, a ne tek kada se javi žeđ, jer je žeđ već znak blage dehidratacije. Voda ne treba da bude ledena, jer nagli hladni unos može da izazove grčeve, već umereno rashlađena.
Druga preporuka odnosi se na raspored aktivnosti. Fizički napor i boravak na otvorenom najbolje je izbegavati u periodu od 11 do 17 časova, kada je sunčevo zračenje najjače. Ako izlazak nije moguće odložiti, savetuju se lagana i svetla odeća od prirodnih materijala, pokrivena glava i senka kad god je dostupna.
Posebnu pažnju traže najosetljivije grupe. Starije osobe, mala deca, trudnice i osobe sa srčanim i bubrežnim oboljenjima teže regulišu telesnu temperaturu. Njih tokom žege treba češće proveravati, voditi računa da uzimaju dovoljno tečnosti i da ne ostaju u pregrejanim prostorijama ili, pogotovo, u parkiranim vozilima.
Znaci da telo ne izlazi na kraj sa vrućinom su jasni: glavobolja, vrtoglavica, mučnina, ubrzan puls i prestanak znojenja uprkos vrućini. U tom slučaju osobu treba premestiti na hladno mesto, rashladiti i, ako se stanje ne popravlja, potražiti lekarsku pomoć.
Prognoze za drugu polovinu jula i dalje nose dozu neizvesnosti, jer se dugoročni modeli menjaju iz dana u dan. Ono što je izvesno jeste da leto tek ulazi u najtopliji deo. Da li ste svoj dom i svakodnevne navike već prilagodili danima kada živa pređe 35 stepeni?
