Toplotni talas puca uz nevreme: oprez zbog naglog zahlađenja
Vrhunac vrućine smenjuje nagli prodor hladnog fronta sa pljuskovima i gradom. Nagli temperaturni skokovi opterećuju srce i pritisak, pa evo kako da telo lakše podnese prelaz.
- Posle vrhunca vrućine 18. i 19. jula stiže nagli prodor hladnog fronta sa pljuskovima i gradom.
- Nagli temperaturni skokovi dodatno opterećuju srce i krvni pritisak kod hroničnih bolesnika.
- Preporuka: izbegavaj napore u najtoplijem delu dana i unosi dovoljno tečnosti i elektrolita.
- Tropske noći otežavaju san, pa je posle prolaska fronta važno postepeno prilagođavanje.
Da li ti se čini da te vrućina ovih dana bukvalno obara s nogu? Nisi jedini, i telo ima dobar razlog za to. Vrhunac toplotnog talasa se poklapa sa vikendom, a onda, gotovo preko noći, stiže nagli prodor hladnog fronta sa pljuskovima i mestimičnim gradom.
Zvuči kao olakšanje, i jeste. Ali baš taj nagli skok, iz sparne vrućine u sveže i vlažno, nije bezazlen za sve. Naročito ne za one koji već imaju problema sa srcem i pritiskom. Lekari zato savetuju da prelaz ne dočekaš nespremno.
Zašto nagli skok temperature udara na srce?
Telo ceo dan radi na tome da održi stalnu unutrašnju temperaturu. Kada je napolju vrelo, krvni sudovi se šire da bi se organizam rashladio, pa pritisak lako pada. Kada temperatura naglo padne, dešava se obrnuto: sudovi se skupljaju, a srce mora jače da radi.
Za zdravo srce to je uobičajen posao. Za hronične bolesnike, one sa povišenim pritiskom, aritmijom ili srčanom slabošću, taj nagli obrt je dodatno opterećenje. Kardiolozi zato posebno paze na dane kada se za dvadeset četiri sata smeni tropska vrućina i sveže nevreme.
Tu su i tropske noći, one u kojima temperatura ne pada ispod dvadeset stepeni. One kvare san, a telo se preko noći ne odmori kako treba. Umor se gomila, a organizam dočekuje promenu vremena već iscrpljen.
Znaci na koje vredi obratiti pažnju su lupanje srca, vrtoglavica, jaka glavobolja, nedostatak vazduha ili nagli umor. Ako se pojave, to je znak da uspori i da se, po potrebi, javi lekaru. Nije trenutak za herojstvo.
Kako pomoći telu tokom prelaza
Dobra vest je da nekoliko jednostavnih koraka zaista pomaže. Evo šta možeš da uradiš već danas, pre nego što front stigne.
Prvo, tečnost. Pij vodu tokom celog dana, ne tek kada ožedniš. Uz vrućinu se gube i minerali, pa je dobro nadoknaditi elektrolite kroz voće, supu ili napitak sa magnezijumom i kalijumom. Ako piješ terapiju za pritisak, ne menjaj je na svoju ruku, nego se posavetuj sa lekarom kako da je uskladiš sa vremenom.
Drugo, izbegavaj napore u najtoplijem delu dana. Šetnju, baštu i teže poslove ostavi za rano jutro ili predveče. Najgore vreme je između jedanaest i pet popodne.
Treće, kada front prođe, ne juri da se naglo rashladiš. Hladan tuš posle sparine prija, ali za osetljivo srce bolji je mlak. Postepeno prilagođavanje je ključ. Isto važi i za klimu: razlika između sobe i spoljne temperature ne bi trebalo da bude veća od šest do sedam stepeni.
Za miran san tokom tropskih noći pomaže provetravanje kasno uveče i rano ujutru, laka posteljina i lagana večera bez mnogo soli. Kafu i alkohol tih dana svedi na minimum, jer oba dodatno opterećuju srce i sistem za termoregulaciju.
Ništa od ovoga nije komplikovano, a razlika u tome kako se osećaš može biti velika. Prelaz iz vrućine u nevreme telo najlakše podnese kada mu daš vremena da se navikne.
A kako se ti nosiš sa ovakvim naglim promenama vremena, imaš li svoj proveren trik za sparne dane?
