Pokretna apoteka RFZO stigla u sela na jugu Srbije
Od 24. avgusta lek na recept dovozi kamion, umesto da pacijenti putuju do grada. Evo kojih pet okruga je pokriveno i ko radi u vozilu.
Da li moraš da pređeš kilometre do najbliže apoteke kad ti treba lek na recept? Za deo Srbije se to od ove nedelje menja. Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) pokrenuo je 24. avgusta projekat „Pokretna apoteka”, kamion koji lek na recept sada dovozi pravo do sela.
Koja sela su pokrivena?
Projekat obuhvata pet okruga na jugu Srbije:
- Nišavski okrug
- Jablanički okrug
- Toplički okrug
- Pirotski okrug
- Pčinjski okrug
Pokretna apoteka je namenjena isključivo građanima koji žive u selima, u ruralnim sredinama gde je put do prve apoteke često dug i nezgodan. O projektu je za medije govorila v. d. direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić.
„Radi se o projektu koji se odnosi isključivo na građane koji žive u selima i to u ruralnim, baš u ruralnim sredinama, tako da oni ne moraju da putuju do prve apoteke”, rekla je Radojević Škodrić.
Ko radi u pokretnoj apoteci?
Spolja je to običan kamion. Unutra je, kaže direktorka RFZO, uređeno potpuno kao svaka druga apoteka. U vozilu rade farmaceutski tehničari, koji pacijentima mogu da daju i savet uz lek.
„Kao svaka druga apoteka. To je samo, kada gledate spolja, kamion. Kada uđete unutra, potpuno isto izgleda kao svaka druga apoteka”, objasnila je Radojević Škodrić.
Lekovi se u pokretnoj apoteci izdaju isključivo na lekarski recept, isto kao u svakoj stacionarnoj apoteci. Ono što RFZO za sada nije saopštio jeste koliko vozila je uključeno u projekat i po kom rasporedu, dakle kojim danima i u kojim satima, kamion staje u pojedinim selima. Za pacijenta koji planira odlazak to je podatak koji nedostaje, i ostaje da se vidi da li će ga Fond naknadno objaviti po opštinama.
Zašto RFZO baš sada širi mrežu apoteka?
Pokretna apoteka nije jedina novina u ovoj oblasti ovog leta. Fond je od 1. avgusta spustio cene za 769 lekova sa Liste A1, a od 17. avgusta na snazi je i niža participacija za 16 lekova protiv zgrušavanja krvi i dva leka za srčanu insuficijenciju.
Kod lekova za razređivanje krvi, koji sprečavaju duboku vensku trombozu, šlog i plućnu emboliju, država sada pokriva 70 odsto cene, a pacijent ostatak. Cena je tako pala sa raspona od 1.600 do 6.000 dinara (oko 13,6 do 51,2 evra) na 600 do 1.100 dinara (oko 5,1 do 9,4 evra). Kod dva leka za srčanu insuficijenciju pacijent plaća 50 odsto cene.
Farmaceutkinja Sonja Stoiljković iz Farmaceutske komore Srbije objašnjava da tu, u stvari, i ne treba govoriti o klasičnom pojeftinjenju.
„Nije došlo do pojeftinjenja lekova, nego je došlo do stavljanja nekih lekova koji do sada nisu bili na pozitivnoj listi RFZO-a do stavljanja na tu listu i za neke druge lekove došlo je do smanjenja učešća. Što znači da pacijenti koji su do sada za neke od lekova plaćali učešće na primer 300 dinara možda će sada plaćati 100 ili 70, ali to je opet od leka do leka veoma različito”, navodi Stoiljković.
To je, prevedeno u novac, razlika između oko 2,6 evra učešća i 0,6 do 0,85 evra, u zavisnosti od leka. Važno je znati i ovo: lek po nižoj ceni ne može da se podigne bez recepta izabranog lekara iz državne zdravstvene ustanove. Recept iz privatne ordinacije tu ne važi, isto kao ni kod lekova koji se izdaju u pokretnoj apoteci.
Za sela na jugu Srbije obe mere idu zajedno, jeftiniji lek i apoteka koja sama dolazi do naselja, umesto da stariji ili nepokretni meštani putuju kilometrima do grada. Da li će mreža pokretnih apoteka posle juga stići i u druge delove zemlje, RFZO za sada nije najavio.
