Respiratorne infekcije u Beogradu: pad usporen na 1,2%

Da li se broj obolelih u Beogradu stvarno smanjuje? Jeste, ali sve sporije. Gradski zavod za javno zdravlje objavio je izveštaj za 43. nedelju, od 19. do 25. oktobra 2026, i brojke pokazuju drugi pad zaredom, samo mnogo blaži od prethodnog.

Koliko je obolelih i koliko je pad usporen?

Podaci stižu iz domova zdravlja i zdravstvenih ustanova primarne zaštite na teritoriji Beograda. Za nedelju dana beleži se:

• 10.286 obolelih od akutnih respiratornih infekcija, stopa 611,3 novoobolelih na 100.000 stanovnika
• 511 obolelih od oboljenja sličnih gripu, stopa 30,4 na 100.000 stanovnika

Nedelju ranije, u periodu od 12. do 18. oktobra, bilo je 10.415 obolelih od respiratornih infekcija i 538 od oboljenja sličnih gripu. Razlika je 1,2 odsto kod prvih i 5,0 odsto kod drugih.

Ovo je nastavak priče koju smo pratili prošle nedelje, kada je broj obolelih pao na 10.415. Tada je pad bio znatno veći: 8,9 odsto kod respiratornih infekcija (sa 11.431 obolelih) i 7,1 odsto kod oboljenja sličnih gripu (sa 579). Ovog puta je kod infekcija stao na 1,2 odsto, dok su oboljenja slična gripu popustila nešto više.

Ko se najviše razboleva?

Kod respiratornih infekcija najviše je školske dece i odraslih srednjih godina:

• 5 do 19 godina: 31,6 odsto
• 30 do 64 godine: 30,0 odsto
• do 4 godine: 19,8 odsto
• 65 i više godina: 9,8 odsto
• 20 do 29 godina: 8,8 odsto

Po stopi, na prvom mestu su najmlađi. Deca do četiri godine imaju incidenciju od 2.386,4 na 100.000, a nedelju ranije bila je 2.430,9.

Kod oboljenja sličnih gripu slika je drugačija. Najviše je odraslih od 20 do 64 godine, njih 278, odnosno 54,4 odsto. Slede uzrast od 5 do 19 godina (93 osobe, 18,2 odsto), stariji od 65 godina (73 osobe, 14,2 odsto) i deca do četiri godine (67 osoba, 13,1 odsto). Ipak, i ovde je incidencija najveća kod dece do četiri godine, 78,5 na 100.000, naspram 90,2 nedelju ranije.

Izveštaj ne navodi nijedan laboratorijski potvrđen virus, pa se iz njega ne vidi da li iza brojki stoji grip ili neki drugi uzročnik.

Šta se dešava u ostatku Srbije?

Za celu zemlju slika je drugačija. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u nedelji od 12. do 18. oktobra registrovano je 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu i 13.579 akutnih respiratornih infekcija. Batut beleži porast, uz napomenu da je aktivnost virusa gripa i dalje ispod epidemijskog praga. Od početka sezone nadzora, 28. septembra, laboratorijski je potvrđeno sedam slučajeva gripa.

Ovde treba biti oprezan: Batutovi podaci su za celu Srbiju i za nedelju dana ranije od najnovijeg beogradskog izveštaja, pa se dve brojke ne mogu direktno porediti.

Doktorka Biserka Obradović ranije je objasnila zašto se mnogima čini da im se bolest stalno vraća:

Problem nastaje što nam se ljudi javljaju tek kada dođe do sekundarnih virusnih ili bakterijskih infekcija. Grip i njemu slični virusi imaju dve faze. Prva je akutna faza, koja dolazi sa jako visokom temperaturom koja ide do 40 stepeni, javlja se bol u mišićima, glavobolja, bol u očnim jabučicama.

Kako je navela, ljudi obično kažu: „Opet mi se vratio grip“, a „nije se to desilo, već je došlo do neke sekundarne infekcije“.

Koje vakcine su ove sezone u Beogradu?

Za sezonu 2026/2027 u Beogradu se koriste dve trovalentne vakcine:

1. Tor Vax Flu za odrasle starije od 18 godina, jedna doza od 0,5 ml
2. Vaxigrip za trudnice i decu od navršenih 6 meseci do 18 godina

Deca od 6 meseci do 9 godina koja se prvi put vakcinišu protiv gripa primaju dve doze u razmaku od četiri nedelje. Obe vakcine sadrže sojeve A/Missouri/11/2025 (H1N1), A/Darwin/1454/2025 (H3N2) i B/Tokyo/EIS13-175/2025.

Zavod navodi da zaštita nastaje dve do tri nedelje posle vakcinacije i da se vakcina može primiti tokom cele sezone, čak i kad se virus već širi u okruženju. Pre nego što kreneš, informacije možeš da proveriš u Gradskom zavodu za javno zdravlje, Bulevar despota Stefana 54a, na telefone 2078-600 i 3237-351.