Male boginje kod dece do 5 godina: 15,6 miliona slučajeva
Studija Univerziteta u Kvinslendu u časopisu Nature Medicine procenjuje da je broj slučajeva u svetu porastao za 40 odsto od 2019, a 23,7 miliona beba 2023. nije dobilo prvu dozu.
Procenjeni broj slučajeva malih boginja kod dece mlađe od pet godina porastao je u svetu za 40 odsto za četiri godine, sa 11,1 miliona u 2019. na 15,6 miliona u 2023. Taj podatak nosi studija istraživača sa Univerziteta u Kvinslendu, objavljena u časopisu Nature Medicine. Prvi autor je Ben Sartorijus (Benn Sartorius), vanredni profesor na Institutu Frejzer tog univerziteta.
Šta je tačno izmereno
Tim je obuhvatio 204 zemlje i teritorije i period od 1990. do 2023. godine, na osnovu podataka studije Global Burden of Disease 2023, koja meri opterećenje bolestima u svetu. Posmatrani su slučajevi, smrtni ishodi i praznine u vakcinaciji kod dece do pet godina. Rad nosi naslov “Global and regional burden of measles and vaccine coverage among children under 5 years”, a oznaka je DOI 10.1038/s41591-026-04661-7.
Slika pre 2019. izgledala je drugačije. Od 1990. do 2019. broj slučajeva u svetu pao je za skoro 80 odsto. Sartorijus, kako navodi Univerzitet u Kvinslendu u saopštenju, opisuje porast kao gubitak tog napretka:
“Ovo je doprinelo globalnom ponovnom širenju malih boginja kod male dece. To poništava decenije napretka, tokom kojih je širom sveta zabeležen pad broja slučajeva od skoro 80 odsto između 1990. i 2019.”
Male boginje su, podseća saopštenje, bolest koja se sprečava vakcinom, ali se vazduhom širi lako i može da dovede do komplikacija i smrti, najviše kod male dece. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, jedan slučaj može da izazove do 18 novih infekcija tamo gde je imunitet nizak. Studija objavljena 2023. u časopisu Lancet Global Health procenila je da je 2019. u zemljama niskih i srednjih prihoda umiralo do troje od svakih sto zaražene dece mlađe od godinu dana.
Koliko beba nije dobilo prvu dozu vakcine?
Prema proceni autora, oko 23,7 miliona beba, odnosno svaka peta, nije primilo prvu dozu 2023. godine. Dve doze vakcine u detinjstvu najdelotvorniji su način zaštite i, kako je navedeno, sprečile su blizu 59 miliona smrti od 2000. do 2024. godine.
Raspodela propuštenih doza je neravnomerna. Sartorijus je u saopštenju naveo:
“Podsaharska Afrika, koja je tokom celog perioda studije imala najvišu stopu smrtnosti, čini 50 odsto tih propuštenih doza, a za njom sledi Južna Azija sa 20 odsto.”
Porast stavlja u vezu sa pandemijom:
“Ponovni porast poklapa se sa poremećajima programa imunizacije, zdravstvenih sistema i finansiranja izazvanim pandemijom COVID-19, i odražava i krhkost kontrole malih boginja i ranjivost dece u područjima sa manje resursa.”
Šta pokazuju Sjedinjene Države i Australazija?
Najveći teret je u siromašnijim sredinama, ali Sartorijus upozorava da to nije jedino mesto na kome se bolest vraća:
“Najveći teret nose sredine sa manje resursa, ali nedavna izbijanja u Sjedinjenim Državama pokazuju da se male boginje mogu vratiti i u zemlje visokog dohotka u kojima se razviju praznine u imunitetu.”
Obuhvat vakcinom protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) u vrtićima u SAD pao je sa 95 na 92 odsto. Sartorijus je dodao: “Videli smo i porast dezinformacija u delovima populacije posle pandemije COVID-19, a Sjedinjene Države tome nisu pomogle u toj priči.”
Na drugom kraju skale je Australazija. Uprkos poremećajima tokom pandemije, taj region je 2023. imao najviši obuhvat od svih regiona: oko 96 odsto dece mlađe od pet godina primilo je drugu dozu vakcine.
Šta autori traže i šta studija ne dokazuje
Autori poručuju da podaci treba da posluže vlastima za prepoznavanje nedovoljno vakcinisanih grupa. Sartorijus je rekao:
“Naša studija pokazuje da su potrebne hitne mere za obnovu redovnih programa imunizacije i izgradnju otpornih zdravstvenih sistema koji mogu da održe visok obuhvat tokom globalnih kriza. Nadamo se da će podaci iz naše studije biti iskorišćeni za ciljane kampanje nadoknadne vakcinacije i jačanje imunizacije tamo gde je podrška najpotrebnija.”
Pri čitanju brojki treba imati u vidu njihovu prirodu. Reč je o procenjenom broju slučajeva i procenjenom obuhvatu, ne o prebrojanim obolelima. Porast se, prema rečima autora, poklapa sa poremećajima u doba pandemije, a to je vremensko poklapanje, ne dokaz da je baš pandemija uzrok. Saopštenje univerziteta ne donosi podatke za Evropu ni za Srbiju, pa se iz njega ne može zaključiti kakvo je stanje kod nas.
