Plan Andinija: požari u Patagoniji i teorija koja se vraća
Dok Patagonija gori, a vlada Havijera Mileja menja zakone o izgoreloj zemlji, na mrežama se vraća stara teorija zavere o navodnom preuzimanju juga Argentine. Razdvajamo činjenice od mita.
- Patagonija prolazi kroz najgoru sezonu požara u oko 60 godina, sa preko 230.000 hektara spaljene zemlje.
- Vlada Havijera Mileja predlaže da se olabave zabrane prodaje i prenamene izgorelog zemljišta, što ekolozi vide kao podsticaj spekulaciji.
- Uporedo se na mrežama vraća razobličeni antisemitski mit "Plan Andinija" o navodnom preuzimanju juga Argentine.
- Fact-checkeri, jevrejske organizacije pa i sam Milei odbacili su tvrdnje o "stranim podmetačima" kao neistinite.
Argentinski jug ove godine gori kao retko kada. Po proceni organizacije Greenpeace, sezona 2025/2026 najteža je u poslednjih šezdesetak godina, a do kraja januara izgorelo je više od 230.000 hektara, najviše u pokrajinama La Pampa i Čubut. To je realan, merljiv događaj, i o njemu se može i mora govoriti ozbiljno.
Problem je što se oko svake takve nesreće, koja dotiče zemlju, novac i strah, brzo splete i drugačija priča. Jedna je politička i proverljiva. Druga je teorija zavere stara više od pola veka. Mešati ih znači nasesti na dezinformaciju, pa ih ovde namerno držimo odvojeno.
Realna priča: izgorela zemlja i ko od nje profitira
Postojeći argentinski propisi, kroz Zakon o upravljanju vatrom, zabranjuju prodaju i promenu namene izgorelog zemljišta, i to 60 godina za šume i 30 godina za poljoprivredne površine. Logika je jednostavna: ako se na spaljenoj zemlji ne može graditi ni trgovati, nestaje i ekonomski motiv da je neko zapali.
Vlada Havijera Mileja predložila je da se ti članovi olabave, uz paralelne izmene Zakona o izvornim šumama i najavu ukidanja Zakona o zemlji, koji danas ograničava strano vlasništvo nad ruralnim posedima. Važno je biti precizan: do početka juna to je predlog, a ne svršen čin, i argentinski fact-checkeri (Chequeado) izričito demantuju tvrdnje da je zakon već ukinut. Ekološke i opozicione organizacije upozoravaju da bi olabavljene zabrane mogle da nagrade upravo one koji podmeću požare.
Da li za sumnju ima osnova? Delom da. Tužilaštvo u Čubutu zvanično je jedan od velikih požara, kod mesta El Ojo, proglasilo namernim i ponudilo nagradu za podatke o počiniocima, a procenjuje se da oko 95 odsto šumskih požara u Argentini ima ljudski uzrok. Ali ni jedno hapšenje za organizovano podmetanje radi preprodaje zemlje do sada nije potvrđeno. Ostaje, dakle, legitimno pitanje politike i nadzora, ne i dokazana zavera.
Tu je i podatak koji se često preskače. Najveći strani vlasnik zemlje u Argentini je italijanska grupa Beneton, sa oko 920.000 hektara, a velike površine drže i kineski, brazilski, francuski i britanski investitori. Ukupno je u stranim rukama oko pet odsto teritorije. Koncentracija zemlje jeste stvaran problem, ali je raznolika i pretežno korporativna, što je važno zapamtiti za ono što sledi.
Zašto se uz svaki požar vraća ista teorija zavere?
Čim su požari planuli, na mrežama je oživela tvrdnja da iza njih stoje “stranci”, konkretno Izraelci, koji navodno pale šume da bi se dočepali zemlje. To nije nova ideja. Reč je o mitu poznatom kao Plan Andinija, nastalom još šezdesetih godina u krajnje desničarskim krugovima, oslonjenom na ozloglašeni falsifikat “Protokoli sionskih mudraca”. Mit tvrdi da postoji plan da se Patagonija otcepi i pretvori u “drugi Izrael”. Dokaza za to nikada nije bilo.
Ono što se predstavlja kao “snimak podmetača” zapravo je snimak meštanina koji prilazi turistima zbog logorske vatre, i nije doveo ni do kakve potvrde ni hapšenja. Tvrdnje su redom razobličene:
- argentinski fact-checkeri Chequeado i španski Maldita pokazali su da nema nijednog dokaza o stranom učešću i da istraga “ne ide u tom pravcu”,
- jevrejska krovna organizacija DAIA i američka ADL odbacile su mit kao klasičnu teoriju zavere,
- radijska voditeljka koja je uživo izrekla optužbu javno se izvinila zbog širenja govora mržnje.
Optužbe o stranim podmetačima nazvao je opasnim i stigmatizujućim, izjavio je o ovim tvrdnjama predsednik Argentine Havijer Milei.
Zašto je ovo važno i izvan Argentine? Zato što se u trenucima globalne napetosti, dok primirje u Gazi od jeseni 2025. škripi i preti da pukne, osetljive teme lako pretvaraju u gorivo za dezinformacije. Tada je posao novinarstva da bude oprezno, da imenuje šta je dokazano, šta je sporno, a šta čista izmišljotina, i da ne pozajmljuje svoj kredibilitet tvrdnjama koje ne može da potkrepi. Realna rasprava o argentinskim zakonima i zaštiti šuma zaslužuje pažnju. Mit koji uz nju putuje ne zaslužuje ništa osim provere.
A vas pitamo: kako da pratimo ozbiljne vesti o zemlji i novcu, a da pri tom ne nasednemo na prvu efektnu teoriju zavere koja se uz njih ponudi?
