Falkon 9 udara u Mesec u sredu u 8.35 po našem vremenu

Gornji stepen rakete Falkon 9, u katalozima vođen samo kao 2025-010D, udara u Mesec u sredu, 5. avgusta, u 06.35.37,5 po UTC, odnosno u 8.35 po srednjeevropskom letnjem vremenu. Mesto pada je kod kratera Ajnštajn, na osvetljenom rubu one strane Meseca koju vidimo sa Zemlje. Putanju je izračunao američki astronom Bil Grej, a događaj se prati zato što je retka prilika da se veštački udar u Mesec zabeleži dok se dešava, sa unapred poznatim vremenom i mestom.

Stepen je lansiran 15. januara 2025. sa Kenedijevog svemirskog centra i nosio je dva lendera ka Mesecu: Blue Ghost Mission 1 kompanije Firefly i japanski ispace RESILIENCE. Pošto ih je izbacio na putanju ka Mesecu, ostao je bez goriva. Nije mogao da se vrati u atmosferu i sagori, niti da ode dalje od Zemlje, pa od tada, više od godinu i po dana, luta izduženom orbitom koja preseca putanju Meseca. Grej je na svom sajtu napisao da to nikome ne preti, ali da nešto ipak govori:

To ne predstavlja opasnost ni za koga, ali jeste pokazatelj izvesne nemarnosti u odlaganju svemirskog hardvera.

Kako je udar izračunat

Grej računa orbite objekata na velikim visinama, koje vojni radari praktično ne pokrivaju jer su predaleko, pa ih hvataju samo teleskopi. Njegov softver je udar predvideo još u septembru 2025, a od tada je proračun preciziran novim osmatranjima. Do 26. februara 2026. prikupljeno je preko 1.000 osmatranja ovog objekta, sa opservatorija u Misisipiju, Juti, Pekingu i Engleskoj. Amateri su zabeležili i promene sjaja koje pokazuju da se stepen prevrće dok putuje.

Prevrtanje nije detalj bez značaja. Sunčeva svetlost gura objekat, slabo ali stalno, a koliko će ga gurnuti zavisi od toga kojom je stranom okrenut. Zbog toga se tačka pada pomera i posle svakog novog merenja mora ponovo da se računa. Za sada Grej navodi ovo:

U teoriji, vreme je tačno na oko pola sekunde, a položaj na oko 0,01 stepen, što je oko trećine kilometra.

Sam dodaje da teorija ne pokriva dobro te nepredvidive delove kretanja, pa u praksi računa sa nekoliko sekundi i nekoliko kilometara odstupanja.

Šta se očekuje na površini Meseca

Objekat nije masivan komad metala nego uglavnom šuplja konstrukcija, i to menja fiziku udara. Poznato je sledeće:

• dužina oko 12 metara, širina oko 4 metra
• masa oko 4.000 kilograma po jednom proračunu, odnosno oko 4.900 kilograma po Grejovom
• brzina u trenutku udara 2,43 kilometra u sekundi, oko 8.700 kilometara na sat

Ta razlika u proceni mase nije sitnica. Energija udara raste linearno sa masom, pa četiristo kilograma razlike menja računicu za oko petinu, a od nje zavisi i procena veličine kratera i visine oblaka prašine. Očekuje se krater širine 20 do 30 metara i dubine oko pet metara, uz oko 1,2 miliona kilograma izbačenog mesečevog materijala. Pošto je konstrukcija šuplja, ona će se pri udaru zgnječiti umesto da prodre duboko, kao što bi to učinio asteroid iste mase.

Šta će se videti sa Zemlje?

Dva su moguća traga, i vrlo su različitog trajanja. Bendžamin Fernando i saradnici, u radu dostupnom na arXiv, navode:

Mogući vidljivi tragovi ovog događaja su blesak u trenutku udara i oblak izbačenog materijala.

Blesak traje kraće od sekunde i teško ga je uhvatiti, pa su potrebne kamere koje snimaju veoma brzo. Oblak prašine ostaje minutima. Prema modelu koji potpisuje Vilijam Džo sa Univerziteta Teksasa u Ostinu, centralni mlaz izbačenog materijala trebalo bi da se digne na 75 do 100 kilometara, zavesa prašine na 15 do 20 kilometara, a bočno širenje ide do oko 180 kilometara. Džo je za to prikazao i procenu sjaja: oblak bi, po njegovom modelu, bio nekoliko redova veličine sjajniji od tamnog neba u pozadini tokom prvih nekoliko minuta.

Uslovi za posmatranje najbolji su u istočnoj polovini Sjedinjenih Država i Kanade, kao i u većem delu Južne Amerike. Mesec je u tom trenutku blizu poslednje četvrti i tamo je noć.

Kod nas se neće videti ništa

Sa teritorije Srbije od udara nema šta da se vidi, iako je Mesec tada iznad horizonta. U 8.35 kod nas je uveliko dan, Sunce je visoko, a ni blesak kraći od sekunde ni oblak prašine iznad mesečevog ruba ne mogu se izdvojiti iz dnevnog neba. Snimci koji budu vredeli nešto stizaće iz Amerika, a prve slike samog kratera tek kasnije, iz orbite oko Meseca.

Taj posao treba da obavi Lunar Reconnaissance Orbiter, NASA-ina sonda koja Mesec snima od 2009. Ista sonda je fotografisala i posledice udara drugog raketnog stepena, 4. marta 2022. Tada su na snimku umesto jednog kratera nađena dva, širine oko 16 i oko 18 metara, što niko nije očekivao i što do danas nije objašnjeno sa sigurnošću. Zato ni ovaj put procena od 20 do 30 metara nije nešto što će se samo potvrditi.

Granice ovog predviđanja

Rad o očekivanim posledicama udara je preprint na arXiv, a rad iz Ostina je tek predat časopisu. Nijedan još nije prošao recenziju. Brojke o visini mlaza i sjaju oblaka su rezultat simulacije, ne merenja, i za šuplja tela ovog tipa postoji vrlo malo modela udara koji su provereni na stvarnom slučaju. Upravo je to i razlog zbog kojeg je događaj zanimljiv istraživačima.

Model ne dokazuje da će se išta videti. Postoji i suprotan primer: 2010. je jedan raketni stepen namerno navođen u Mesec, udar je tempiran tako da veliki teleskopi mogu da ga posmatraju, i nije viđeno ništa. Osim toga, pri brzini od 2,43 kilometra u sekundi manji deo energije izlazi kao vidljiva svetlost nego kod prirodnih meteorskih udara, koji u Mesec ulaze i pri desetak kilometara u sekundi.

Ostaje i mogućnost da se tačka pada, pod pritiskom sunčeve svetlosti, pomeri malo preko ruba, na stranu Meseca koju sa Zemlje ne vidimo. Grej to ne očekuje, ali ne isključuje. Precizan odgovor na oba pitanja, gde i kada, biće poznat tek u poslednjim satima pred udar, jer se osmatranja prikupljaju sve do tada.