Novi oblak kod centra Mlečnog puta krije preko 120 molekula

Astronomi su u molekularnom oblaku G+0.633-0.0604, smeštenom na južnoj ivici kompleksa Sagitarijus B2 blizu samog centra Mlečnog puta, popisali preko 120 različitih molekulskih vrsta. Rezultat je objavljen 2. septembra 2026, a istraživanje vodi David San Andres iz Centra za astrobiologiju u Španiji, uz koautore V. M. Rivilju, L. Kolcija, M. Sanc Novo, S. Martina, I. Himenes Seru i S. Zenga, iz ustanova u Španiji, Nemačkoj, Čileu i Japanu. U popisu se nalaze svih šest takozvanih biogenih elemenata, ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fosfor i sumpor, što oblak svrstava među hemijski najbogatije poznate izvore u galaksiji.

Zašto ovaj oblak menja sliku o hemiji galaktičkog centra

Otkriće dobija na težini u poređenju sa ranije poznatim oblakom G+0.693-0.027, koji se nalazi svega 32 svetlosne godine od novootkrivenog G+0.633 i sam sadrži oko 40 odsto svih molekula ikada zabeleženih u međuzvezdanom prostoru. Do sada je G+0.693 važio za usamljen slučaj, mesto gde se ovakva hemijska raznovrsnost pojavljuje iz kombinacije okolnosti koje se retko sreću zajedno. Prema novom radu, G+0.633 je prvi potvrđeni hemijski blizanac tog oblaka, opisan u samom istraživanju kao “novi rudnik zlata za astrohemiju”. To sugeriše da uslovi koji omogućavaju ovakvo bogatstvo molekula nisu izuzetak, nego se ponavljaju svuda gde se steknu odgovarajuće fizičke prilike.

Merenja su rađena teleskopom IRAM prečnika 30 metara, instrumentom postavljenim na vrhu Pico Veleta u Španiji. Prednost novog oblaka je praktične prirode, kako navode autori rada: spektralne linije su mu upola uže nego kod G+0.693, pa se pojedinačni molekuli lakše razdvajaju i prepoznaju u snimljenom spektru. Rad je prvi put postavljen na arhivu arXiv 14. avgusta 2026, revidirana verzija je usledila 18. avgusta, i nosi oznaku 2608.14381. Reč je o radu pripremljenom za zbornik međunarodnog simpozijuma Astronomske unije posvećenog centru Galaksije, što znači da tekst za sada kruži kao preprint i nije prošao klasičnu recenziju u naučnom časopisu.

Među identifikovanim jedinjenjima izdvajaju se tri koja su direktno povezana sa hemijom života. Etanolamin, gradivni deo ćelijskih membrana koje razdvajaju unutrašnjost žive ćelije od okoline, primećen je u svemiru tek drugi put. Isto važi i za sp-glikolamid, strukturni srodnik glicina, najjednostavnije aminokiseline koju organizmi koriste za izgradnju proteina. Pronađene su i sve tri varijante cijanometanimina, jedinjenja koja se smatraju gradivnim blokovima adenina, jednog od četiri genetska slova u RNK i DNK. U popisu se našao i benzonitril, molekul sa aromatičnim prstenom, čije prisustvo dodatno potvrđuje složenost hemije u ovom delu galaksije.

David San Andres i koautori su u radu postavljenom na arhivu arXiv naveli: “Ovo istraživanje je otkrilo preko 120 molekulskih vrsta koje sadrže svih šest osnovnih biogenih elemenata.”

Da li ovo znači da je pronađen život, ili nešto blizu tome?

Ne. Prisustvo prebiotičkih molekula u međuzvezdanom oblaku pokazuje da se hemijski preduslovi za nastanak života mogu formirati u uslovima dalekim od bilo koje planete, ali ne dokazuje da je iz njih ista hemija nastala i na Zemlji, niti da takva hemija vodi ka nastanku živih organizama. Povezanost ovih molekula sa poreklom života je, prema samom radu, indikacija, a ne dokaz uzročne veze. Rad je preprint i verzija pripremljena za zbornik naučnog skupa, pa se pojedini nalazi mogu doraditi do konačne objave u recenziranom časopisu.

Ograničenje je i sama priroda posmatranja. Radio spektroskopija otkriva prisustvo molekula u gasnoj fazi oblaka, ali ne govori direktno o tome šta se dešava unutar leda na prašnim zrncima, gde većina istraživača u ovoj oblasti smatra da nastaje najveći deo posmatrane molekulske raznovrsnosti, pre nego što je udarni talas oslobodi u gas. Da bi se ta slika potvrdila, potrebna su dodatna posmatranja i, po pravilima struke, nezavisna replikacija nalaza na drugim instrumentima.