Viminacijum: barža od 13,7 metara iz starog rukavca Dunava

Arheolozi Viminacijuma pronašli su u nekadašnjem koritu Dunava kod Kostolca još jednu drvenu baržu, pokazuje prilog RTS-a. Plovilo je otkriveno pre nekoliko nedelja, a reč je o trećoj barži u nizu i šestom plovilu ukupno sa tog prostora. Sačuvani deo dug je oko 13,7 metara, ali pramac i krma nisu nađeni, pa se puna dužina ne zna.

Nalazište je rukavac Dunava koji je zatvoren pre više od 50 godina, kada se širio površinski kop. Slojevi zemlje, peska i mulja u kojima su plovila ležala sačuvali su drvo, a analiza drveta najnovije barže još nije urađena. Tačan datum otkrića RTS ne navodi.

Prema doktorandu Petru Kojadinoviću, reč je o teretnoj barži ravnog dna i oštrih bočnih ivica. Deo trupa je, kako je objašnjeno, verovatno stradao pod radom bagera, a brod je bio oštećen i kada su ga arheolozi zatekli. O nameni nema sumnje:

„Sigurno je korišćena za prevoz tereta Dunavom“, rekao je Kojadinović za RTS.

Doktorand Dušan Milojević kaže da je prvi utisak bio težak, jer se videla devastacija broda, ali da je tokom istraživanja ipak sačuvano skoro 14 metara plovila. Za RTS je opisao i sam posao:

„U neku ruku, radimo i najlepši posao na svetu, jer nema te repeticije. Svaki dan je zaista za sebe i poseban“, poručio je Milojević.

Odakle priča o 70.000 godina?

Na društvenim mrežama proširila se tvrdnja da su brodovi iz Viminacijuma stari 70.000 godina. Profesor Miomir Korać, arheolog i istraživač Viminacijuma, objasnio je za RTS kako je do toga došlo. Na dubini od 27 metara pronađen je mamut, a plovila su ležala na sedam do devet metara, pa je poređenje te dve dubine, kaže on, vodilo ka tom broju.

„Za sve je kriva Vika. Otkrili smo mamuta na 27 metara. I sad kad gledate sa 27 metara i vidite Rim, a Rim je tu jako mali, a pre 2.000 godina. I onda kad smo našli te brodove, oni su nađeni na sedam, osam, devet metara. I sada kao prvo razmišljanje kad se porede ta dva elementa, ne može da ne bude 70.000 godina“, rekao je Korać.

Geomorfolozi su kasnije slojeve objasnili kao rečne nanose, jer je Dunav na tom prostoru često menjao tok. Korać zato naglašava da je prvobitna procena bila više interno razmišljanje nego naučno utvrđena starost. Za arheologa, dodaje, starost predmeta nije jedini kriterijum vrednosti:

„Uvek je bolje ono što oslikava jedan život u jednom datom trenutku što vam pomaže da definišete. Uloga arheologije je upravo to, da vam definiše jedno vreme, jedan prostor, jedan način razmišljanja tih ljudi“, naveo je Korać.

Koliko su plovila stara po dostupnim izvorima?

Prema RTS-u, plovila potiču iz raspona od petog veka pre nove ere, odnosno prelaza u novu eru, do 18. veka. Starost nove barže nije objavljena.

Raniji tekst portala Sve o arheologiji opisuje radiokarbonsko datovanje uzoraka drveta u laboratoriji u Debrecinu i navodi da plovila potiču iz perioda dugog 18 vekova. Dr Ilija Danković, istraživač Arheološkog instituta u Beogradu, ovako je u komentaru nabrojao datume:

„Najstariji čamac iz prelaza stare u novu eru. Drugi čamac je iz 7. veka nove ere. Prvi brod je iz 9-10. veka, a drugi (ovaj najbolje očuvani na fotografijama) iz 15-16. veka.“

Isti portal na drugom mestu navodi da najveći brod potiče iz prvog veka nove ere, a da su najmlađa plovila iz 15. do 17. veka. Dve verzije se u detaljima ne poklapaju, a RTS sada daje širi raspon, do 18. veka. Naučni rad o plovilima, koji je Danković najavio, još nije objavljen.

Prva četiri plovila otkrivena su 2020. na kopu Drmno, na oko sedam metara dubine. Veliki brod iz tog nalaza dug je 15 metara, širok 2,65 metara i imao je šest pari vesala, piše portal Sve o arheologiji. To nije isto plovilo kao nova barža.

Šta još kažu istraživači?

Ranije analize pokazuju da je za izradu plovila najčešće korišćen hrast. Jedan monoksil, čamac istesan iz jednog stabla, napravljen je od bora, a u manjoj meri i od bukve.

Korać navodi da su Rimljani shvatili značaj Dunava i učinili ga plovnim. U prilog značaju tog mesta, kaže, govore luka u Viminacijumu i podaci o trgovini. U Viminacijumu se priprema muzej posvećen brodovima, a neki nalazi su već konzervirani.

Na Viminacijumu radi 22 ili 23 doktora nauka i desetak doktoranada. Do sada je u potpunosti istraženo oko sedam do osam odsto lokaliteta, računajući od jezgra grada i legijskog utvrđenja. Kojadinović je to sažeo rečenicom „Ima posla ko će da kopa. I za njihovu decu“, a Korać je o nalazima koji tek dolaze rekao:

„Ono što ne znamo, mi imamo depo, pa ostavimo. Neko će drugi znati i za nas“, rekao je Korać.

Šta ovi nalazi ne dokazuju

Podaci u prilogu RTS-a ne uključuju radiokarbonsko datovanje nove barže, pa njena starost ostaje nepoznata. Uzorak je jedan oštećen trup bez pramca i krme, što znači da se o njenoj punoj dužini i nosivosti može samo pretpostavljati. Brojka od 70.000 godina, prema samom Koraću, nije bila rezultat analize. Datumi starijih plovila dolaze od istraživača koji su ih dobili radiokarbonskom metodom, ali rad sa rezultatima, kako navodi portal Sve o arheologiji, tek treba da izađe.