Dunav 1.150 m3/s: najveće hidroelektrane EPS-a ispod trećine

Dotok Dunava iznosi oko 1.150 kubnih metara u sekundi i niži je nego u avgustu, a najveće hidroelektrane Elektroprivrede Srbije (EPS) proizvode manje od trećine svoje prosečne proizvodnje, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike posle sastanka u termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A). Podatke je iznela ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović, uoči početka grejne sezone 15. oktobra.

Ministarka je razgovarala sa rukovodstvom EPS-a i direktorima zaduženim za proizvodnju uglja i električne energije u Obrenovcu, Kostolcu i Kolubari o spremnosti proizvodnih kapaciteta za zimu. Uvod u razgovor bila je ocena o prioritetima:

„Energetska sigurnost Srbije je prioritet, a njeno očuvanje u izuzetno izazovnim uslovima zahteva dobru pripremljenost svih proizvodnih kapaciteta, posebno termoelektrana, kao i stabilnu proizvodnju uglja. Uloga termoenergetskog sektora posebno je značajna u ovoj istorijski nepovoljnoj hidrološkoj godini na Dunavu.“

Šta nizak dotok Dunava znači za EPS?

Kad hidroelektrane proizvode manje, razliku u struji treba obezbediti na tržištu, a to je trošak same kompanije. Ministarka je to objasnila ovako:

„Leto je prošlo i visoke temperature su iza nas, ali su dotoci Dunava sada niži nego u avgustu i kreću se oko 1.150 kubnih metara u sekundi. Zbog toga naše najveće hidroelektrane proizvode manje od trećine svoje prosečne proizvodnje. Svaki megavat-sat električne energije koji moramo da obezbedimo na tržištu ima i značajne finansijske posledice koje snosi EPS.“

U objavljenim izjavama nema iznosa koji EPS plaća za struju kupljenu na tržištu. Ranije smo pisali o dobiti EPS-a od 17,5 milijardi dinara i o investicijama na 38% plana, a iz ovih podataka se ne može izračunati koliko je slaba hidrologija uticala na taj rezultat.

Koliko uglja ima na deponijama termoelektrana?

Izvori se razilaze oko brojke. Prema saopštenju ministarstva, zalihe su dostigle oko 1,93 miliona tona, a cilj je dva miliona tona, što znači da do njega fali oko 70.000 tona. Agencija Beta je u izjavi ministarke prenela da zalihe iznose 1,95 miliona tona, dakle za oko 20.000 tona više. Iz dostupnih tekstova se ne vidi kojim je povodom i kog dana izrečena ta druga brojka. Ministarka je u TENT A rekla:

„Zalihe uglja na deponijama termoelektrana dostigle su oko 1,93 miliona tona i približavaju se cilju od dva miliona tona. To predstavlja važan oslonac za stabilnu proizvodnju električne energije tokom zime. Nastavak stabilne proizvodnje uglja i dalje povećanje zaliha ostaju među našim prioritetima, jer pouzdan rad termoelektrana zavisi i od sigurnog snabdevanja ovim energentom. U tome će značajnu ulogu imati i nova rudarska oprema koja je počela s radom na Radljevu.“

Proizvodnja uglja je, kako je navela, nadoknadila zaostatak iz prvog dela godine i sada je na nivou planiranih vrednosti. Zbog nepovoljnih uslova na Dunavu mesecima je bio usporen transport uglja koji se koristi za poboljšanje kvaliteta i povećanje toplotne moći kolubarskog uglja. Ministarka je rekla da je to važno da bi najveći proizvodni kapaciteti u Obrenovcu mogli da rade maksimalnim mogućim kapacitetom.

Da li su termoelektrane spremne za zimu?

Direktori su ministarki preneli da su remonti sistema za proizvodnju i dopremu uglja završeni. U termoenergetskom sektoru završetak remontnih aktivnosti očekuje se početkom novembra, a te aktivnosti su, kako stoji u saopštenju, prilagođavane lošoj hidrologiji. Prosečna starost termoelektrana je oko 50 godina, ne računajući novi blok u Kostolcu, pa ministarka remonte stavlja u središte pouzdanosti:

„Imajući u vidu da je prosečna starost termoelektrana, ne računajući novi blok u Kostolcu, oko 50 godina, jasno je da je sve zahtevnije obezbediti njihov pouzdan rad. One su, međutim, temelj sigurnosti elektroenergetskog sistema Srbije, a ključ njihove pouzdanosti su redovni remonti, kontinuirano održavanje i blagovremeno otklanjanje uočenih nedostataka.“

Toplifikacioni sistemi EPS-a spremni su za grejanje Obrenovca, Kostolca i Požarevca. Beta u svom izveštaju navodi i da su, prema izjavi ministarke, zalihe gasa na rekordnom nivou od 707 miliona kubnih metara u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, te da svih 60 toplana u zemlji spremno dočekuje grejnu sezonu.

Zašto ponovo radi kotao termoelektrane Kolubara?

U pogonu je jedan kotao termoelektrane Kolubara, koja prethodnih devet meseci nije radila. Prema saopštenju, radi od dana pre sastanka, jer lazarevačko naselje Veliki Crljeni nema alternativno grejanje. Ministarka je objasnila:

„To je najstarija termoelektrana i prethodnih devet meseci nije radila, ali sada je ona jedini izbor. Srbija ide putem energetske tranzicije i smanjenja emisija štetnih gasova i to se ne dovodi u pitanje, ali ne možemo odluke donositi preko noći i ne možemo tokom zime ostaviti ljude bez grejanja.“

Koliko je EPS zaposlio i šta je sa platama?

Na kraju razgovora ministarka se osvrnula na kadrove. EPS je u poslednje tri godine zaposlio 2.913 radnika, od kojih je 2.026 ranije bilo angažovano preko kompanije Protent. Ona je navela i da je u istom periodu zaposleno dva puta više novih generacija inženjera i radnika nego u periodu od 2020. do 2023. godine. O prelasku radnika iz Protenta rekla je:

„Samo u ovoj godini iz Protenta su u EPS prešla 854 radnika, dok je za 2027. planiran prijem više od 1.900 radnika, čime jasno pokazujemo da je naš cilj da svi koji neposredno učestvuju u proizvodnji uglja i električne energije budu zaposleni u EPS-u.“

Plate u EPS-u povećane su ove godine za 10%, a od 1. januara 2027. biće dodatno povećane; procenat novog povećanja nije naveden. Ministarka je zaključila: „Nastavićemo i trend jačanja kadrovskog kapaciteta i trend jačanja materijalnog položaja zaposlenih.“