Meteorski roj Orionidi: maksimum u noći 21. na 22. oktobra

Meteorski roj Orionidi dostiže maksimum u noći od srede 21. na četvrtak 22. oktobra 2026, a sva tri izvora koja smo pročitali slažu se u jednom: najbolje je gledati u tamnim satima pred zoru. Rastući Mesec, osvetljen oko 70 do 80 odsto, do tada gasi slabije tragove, pa se gledanje u prvom delu noći ne isplati mnogo.

Orionidi nastaju kada Zemlja prolazi kroz prašinu koju iza sebe ostavlja Halejeva kometa (1P/Halley). Kometa obiđe Sunce otprilike na 76 godina, poslednji put je prošla 1986, a vraća se 2061. Zrnca prašine, često sitnija od zrna peska, ulaze u atmosferu brzinom od oko 66 kilometara u sekundi. Isti oblak prašine daje i drugi roj, Eta Akvaride, koje Zemlja sreće početkom maja.

Napomena o izvoru podataka: ovo nije rezultat jedne studije, nego prognoza zasnovana na priručnicima i procenama astronomskih organizacija, pa se brojevi među izvorima ne poklapaju u svemu.

Kada je tačno vrhunac Orionida?

EarthSky, pozivajući se na priručnik Kraljevskog astronomskog društva Kanade (RASC Observer’s Handbook), navodi da je predviđeni vrhunac 21. oktobra u 18 časova po UTC, što je 20 časova po našem vremenu. Star Walk i Sortiraparis ne daju sat, samo noć od 21. na 22. oktobar.

Razlika nije presudna, jer je maksimum Orionida širok. EarthSky ga opisuje kao zaravan koja traje nekoliko noći, a Star Walk navodi da je moguće više manjih vrhunaca i da aktivnost može ostati slična nekoliko noći zaredom. Sortiraparis zato preporučuje i noći od 20. na 21. i od 22. na 23. oktobar, kao rezervu ako oblaci zaklone glavnu noć.

Izvori se razilaze i oko dužine trajanja roja. EarthSky kaže da traje od 26. septembra do 22. novembra, dok Sortiraparis, pozivajući se na NASA, navodi period od 2. oktobra do 7. novembra.

Koliko meteora se može videti?

Međunarodna meteorska organizacija (IMO), kako prenosi Sortiraparis, očekuje oko 20 meteora na sat u vrhuncu pod gotovo potpuno mračnim nebom. Star Walk daje isti red veličine, oko 20 na sat, i naglašava da su to ZHR procene: broj meteora koji se vidi u jednom satu pod idealnim nebom kada je radijant visoko iznad glave. Stvarni brojevi su obično niži. EarthSky savetuje da se računa na 10 do 20 meteora na sat pod tamnim nebom bez Meseca, a Sortiraparis procenjuje oko deset na sat u zaista tamnom kutku nakon zalaska Meseca.

Sama istorija roja pokazuje koliko prognoza zna da zavara. Američko meteorsko društvo (American Meteor Society) navodi:

„U izuzetnim godinama, poput 2006. do 2009, vrhunac je bio uporediv sa Perseidima, 50 do 75 na sat. Nedavni prikazi imali su nisku do prosečnu aktivnost.“

Navod je u našem prevodu, a prenosi ga EarthSky. Isti izvor dodaje da za 2026. nema načina da se unapred zna koliko će meteora biti, pa je razumno očekivati 10 do 20 na sat i obradovati se ako ih bude više.

Kako se snaći sa Mesecom i gde gledati?

Mesec je u fazi koja raste i smeta u prvom delu noći, ali zalazi nekoliko sati pre svitanja. Tada se otvara tamni prozor, upravo kada je sazvežđe Orion visoko na nebu. Pun Mesec je 26. oktobra u 4.12 po UTC, odnosno u 5.12 po našem vremenu, jer se sat 25. oktobra vraća na zimsko vreme. Tačno vreme zalaska Meseca zavisi od mesta posmatranja i izvori ga ne navode za našu zemlju, pa ga vredi proveriti u kalendaru neba za svoj grad.

Dok je Mesec još na nebu, i EarthSky i Sortiraparis savetuju isto: stati tako da stablo ili zgrada zaklone Mesec.

Radijant, tačka iz koje meteori kao da zrače, nalazi se u sazvežđu Orion, severno od crvenkaste zvezde Betelgez. Izlazi pre ponoći, a najviše je oko 2 časa posle ponoći. U pravcu gledanja izvori nisu sasvim saglasni. Sortiraparis preporučuje okretanje ka jugoistoku, a EarthSky kaže da nijedan pravac nije obavezan: meteori se pojavljuju na celom nebu, često tek kada se od radijanta udalje tridesetak stepeni, pa je bolje pronaći otvoren prostor sa širokim vidikom. Teleskop ni dvogled nisu potrebni.

Kako izgledaju Orionidi na nebu?

Otprilike polovina Orionida ostavlja trag jonizovanog gasa koji traje nekoliko sekundi, a povremeno se pojavi i jaka vatrena lopta. Većina meteora izgleda belo ili slabo žuto, a ponekad se jave zelena ili narandžasta nijansa, što EarthSky povezuje sa sastavom čestice i dubinom prodora u atmosferu.

Šta ova prognoza ne kaže: ne može da kaže koliko će meteora zaista biti, jer sami izvori kažu da je to nemoguće znati unapred. Ne uzima u obzir ni oblake ni svetlosno zagađenje na konkretnom mestu, a procene iz različitih izvora razlikuju se i u trajanju roja i u broju meteora na sat. Zato ih treba čitati kao okvir, a ne kao obećanje.