Vučić u Pekingu potpisao 23 sporazuma sa Kinom

Predsednik Aleksandar Vučić doputovao je 24. maja u Peking u zvaničnu višednevnu posetu Narodnoj Republici Kini, na poziv predsednika Si Đinpinga, čime je započeo prvi formalni državnički susret na nivou predsednika u toj zemlji. Tokom protokolarnog dela posete sa kineskim domaćinom potpisana su 23 bilateralna sporazuma u oblastima ekonomije, obrazovanja, tehnološkog razvoja i inovacija, prenosi portal Glas Srpske u depeši od 24. maja.

Vučić je u izjavi po dolasku naveo da očekuje “otvaranje novog poglavlja u odnosima Srbije i Kine”, a Sija je opisao kao “iskrenog i velikog prijatelja Srbije”. Posetu je realizovao posle ranijih susreta dva predsednika u Beogradu i u Pekingu povodom vojne parade prošle godine. Boravak u kineskoj prestonici trajaće, kako su saopštili iz kabineta predsednika, do 28. maja, uz najavu obilaska industrijskih lokacija u provinciji Hubej.

Vrednosni okvir potpisanih sporazuma nije u celosti javno saopšten u trenutku zatvaranja ove vesti. Iz Privredne komore Srbije, kojoj je delegacija privrednika u sastavu predsedničke posete, navedeno je da su pregovori obuhvatili dodatne investicione projekte u oblasti automobilske industrije, baterijskih tehnologija i obrazovne saradnje sa kineskim univerzitetima. Konkretne ugovore i njihove vrednosti, navode iz Komore, kompanije će predstaviti pojedinačno tokom narednih sedmica.

Kako Brisel gleda na produbljivanje veza Srbije sa Pekingom?

Sa stanovišta odnosa sa Evropskom unijom, poseta je realizovana nedelju dana posle radne večere koju su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta priredili u Briselu Vučiću i lideru Albanije Ediju Rami. Portal Euronews navodi da Brisel sa zabrinutošću posmatra produbljivanje veza Srbije sa Pekingom u trenutku kada se očekuje otvaranje narednih pregovaračkih klastera. Komesarka za proširenje Marta Kos ranije je iznela ocenu da Beograd mora pažljivo da odmeri kineski uticaj u kontekstu sopstvene evropske integracije.

Iz redova opozicije, Marinika Tepić ocenila je da bi javnost trebalo da vidi kompletne tekstove potpisanih sporazuma, jer “ulaganja od milijardu evra ne mogu biti tajna nakon povratka iz Pekinga”. Demokratska stranka Srbije saopštila je da podržava produbljivanje veza sa Kinom, ali traži da Skupština razmotri svaki strateški dokument koji bi pratio bilateralne ugovore. Sa vlasti, predsednica Skupštine Brnabić je dnevni red posete ocenila kao “izuzetno ozbiljan korak u multivektorskoj spoljnoj politici”.

Vučić je smešten u državnu rezidenciju u Pekingu u kojoj su, prema kineskim domaćinima, ranije boravili predsednik Rusije Vladimir Putin, bivši predsednik SAD Ričard Nikson i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, što je protokolarni signal koji se u kineskoj diplomatskoj praksi tumači kao prikaz najvišeg ranga gosta. Sa srpske strane prisutni su, pored predsednika, ministar inostranih poslova Marko Đurić i ministar finansija Siniša Mali, a privrednu delegaciju predvodi predsednica Privredne komore Srbije Marija Marinković. Po našim saznanjima, deo razgovora sa kineskim partnerima planiran je u formatu zatvorenih konsultacija o budućnosti rudnika u Boru, gde kineska kompanija Ziđin već posluje kao većinski vlasnik.

Za 25. maj najavljen je susret Vučića sa kineskim premijerom Li Ćangom, dok se očekuje da će na zatvaranju posete biti održana zajednička izjava sa predsednikom Sijem. Kineski medijski izveštaji, prenosi Tanjug, najavljuju i potpisivanje sporazuma o saradnji u oblasti veštačke inteligencije, mada konkretan tekst dokumenta još nije objavljen. Sa srpske strane prisutni su, pored predsednika, ministar inostranih poslova Marko Đurić i ministar finansija Siniša Mali.

Konačan bilans posete biće poznat 28. maja po Vučićevom povratku u Beograd. Iz kabineta predsednika najavljeno je obraćanje javnosti odmah po sletanju, sa pregledom svih potpisanih dokumenata i očekivanim koristima za srpsku privredu. Dotad ostaje otvoreno pitanje kako će se cifra investicija, koju je predsednik najavio u ranijim nedeljama na oko milijardu evra, podeliti po sektorima.