Slavija 23. maj: više od sto hiljada okupljenih, ponovljen zahtev za izbore
Studentski protest na Slaviji okupio je, po procenama organizatora, više od sto hiljada građana iz cele Srbije, sa centralnim zahtevom za raspisivanje vanrednih izbora.
Trg Slavija u Beogradu okupio je 23. maja, prema procenama organizatora, više od sto hiljada građana iz cele Srbije, dok je po podacima direktora policije na skupu bilo oko 34.400 ljudi. Skup pod sloganom Ti i ja, Slavija počeo je nekoliko minuta pre osamnaest sati i trajao do dvadeset časova, kako je studentski Plenum prethodno najavio. Glavni zahtev sa govornice ostao je nepromenjen: raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Pre dolaska na Slaviju, građani su se okupili na četiri lokacije: kod Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kod Pravnog fakulteta na Bulevaru kralja Aleksandra, na Autokomandi i na Trgu republike. Sa svake lokacije kolone su krenule u petnaest časova ka centralnoj tački. Iz unutrašnjosti su organizovani autobuski prevoz iz osam okruga, kao i besplatan smeštaj kod beogradskih domaćina, kojeg su građani prijavljivali kroz portal koji je u petak imao tehničke probleme.
Šta su poručili govornici sa bine?
Andrej Tanko, jedan od koordinatora studentskih plenuma sa Filozofskog fakulteta, izjavio je da se studentski pokret pretvorio u narodni pokret i sugerisao da bi se slogan Studenti pobeđuju trebalo da preformuliše u Narod pobeđuje. Doktor Ilija Srdanović, član Lekarske komore Vojvodine, izneo je predloge za reorganizaciju zdravstvenog sistema, sa naglaskom na primarnu zdravstvenu zaštitu i ulaganje u bolnice. Jugoslav Ristić, bivši sindikalni funkcioner, govorio je o jeftinoj radnoj snazi i potrebi za dostojnim uslovima rada.
Profesor Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, rekao je sa bine da bi 2026. godina trebalo da bude obeležena borbom za univerzitetsku autonomiju, ljudska prava i akademske slobode. Vladimir Dugalić, predsednik Crvene zvezde, i košarkaški selektor Dejan Bodiroga došli su na skup, ali nisu govorili.
Profesor političkih nauka Bojan Vranić, u istupu za nedeljnik Vreme posle skupa, ocenio je da je program sa govornice “politika protiv pre nego politika za”. Po njegovoj proceni, pokret raspolaže snagom mobilizacije i poverenjem javnosti, ali nije izneo zaokružen politički program. Konkretne tačke, lustracija, zakon o poreklu imovine i pitanje Kosova, najavljivane su deklarativno bez razrade.
Koje su konkretne formulacije zahteva?
Zahtevi koje je sa govornice ponovio drugi govornik, student Ivan Bjelić, ostali su isti kao u prethodnih osamnaest meseci: hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, formiranje prelazne vlade stručnjaka i puna primena Zakona o izboru narodnih poslanika. Po izvoru bliskom organizacionom odboru, plenumi su odlučili da posle Slavije izrade širu deklaraciju koja bi obuhvatila i lokalnu samoupravu i pravosudni sistem.
Iz vladajuće Srpske napredne stranke, glasnogovornica Sandra Božić ocenila je za Pink televiziju da je broj okupljenih “značajno manji od najavljenog” i da je skup “samo pokušaj produbljivanja političke krize”. Predsednik izvršnog odbora SNS Darko Glišić ponovio je tezu da “blokaderi neće pobediti vlast, nego opoziciju u Skupštini”.
Iz opozicionih stranaka, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, kao i potpredsednik Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, prisustvovali su skupu ne kao govornici. Tepić je za novinare na Slaviji izjavila da podržava studente i da je “skup pokazao stvarno raspoloženje građana”. Iz Pokreta slobodnih građana, predsednica Pavle Grbović, takođe je bila prisutna.
Policija je na skupu i okolnim ulicama angažovala procenjenih dve hiljade pripadnika, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova. Direktor policije Dragan Vasiljević, prema istom izvoru, koordinisao je rad iz operativnog centra u Bulevaru Mihajla Pupina.
Posebno se izdvaja činjenica da su, prvi put posle protesta od 15. marta 2025. godine, na Slaviji značajnije bili zastupljeni i predstavnici drugih univerzitetskih centara: u prvom redu Niša, Kragujevca, Novog Sada, Subotice i Užica. Po izvoru bliskom studentskoj koordinaciji, organizovano je 47 autobusa iz unutrašnjosti, dok je broj putničkih vozila u kolonama prelazio dve hiljade. Beogradski Centar za demokratiju, koji je sproveo brojanje za sopstvene analitičke potrebe, procenjuje broj okupljenih na između 80 i 110 hiljada, što je u liniji sa procenom organizatora.
Hoće li studentski plenumi do kraja maja izaći sa pisanim zaokruženim programom?
