Tepić: „Studenti ili mi” je veštačka dilema

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić ocenila je da je izbor između studenata i opozicije lažan, ustvrdivši da je dilema „studenti ili mi” veštački nametnuta. Izjavu je dala uoči Vidovdana, u trenutku kada pregovori o zajedničkom izlasku na izbore i dalje nemaju konkretan ishod. Po njenim rečima, proevropska lista ne može da naškodi studentskoj listi, jer obe strane doprinose istom cilju, svaka na svoj način.

„Mislim da je to studenti ili mi više veštački nametnuta dilema. Ne, jedino rešenje je i studenti i mi i svi koji su u opozicionom frontu, svako doprinosi na svoj način”, navela je Tepić. Dodala je da SSP poštuje studentski pokret i njegovu ulogu u buđenju društva, ali da političke stranke imaju obavezu da preuzmu odgovornost za političke procese i da tu dužnost ne mogu da prepuste studentima.

Zašto se opozicija plaši da podeli glasove?

Suština spora nije u vrednostima, nego u aritmetici. Deo opozicionog bloka strahuje da bi paralelni nastup više kolona rasuo glasove protiv vlasti i ostavio deo njih ispod cenzusa. Tepić tu logiku okreće naglavačke. Po njenom tumačenju, proevropska lista ne uzima glasove studentima, već širi front i privlači birače koje studentska lista sama ne bi dosegla. Kuloari opozicije, međutim, pokazuju da dogovor o jedinstvenom nastupu i dalje izostaje.

Najverovatniji scenario, po saznanjima iz pregovora, jeste nastup u tri kolone. Prva bi bila studentska lista, druga proevropska opozicija okupljena oko stranaka koje dele evropske vrednosti, a treća desni, nacionalni blok. Takav raspored znači tri odvojena izborna nastupa umesto jednog, i tri odvojene kampanje protiv vlasti koja je već uveliko na terenu. Tepić je podsetila da je SSP od osnivanja proevropska stranka, pa je, kako je navela, prirodno što učestvuje u razgovorima o okupljanju snaga koje dele iste vrednosti.

Šta čeka studente i opoziciju do Vidovdana

Studenti su za sada poručili da imena sa svoje liste neće objaviti dok se izbori zvanično ne raspišu. Taj potez im ostavlja prostor da pregovaraju bez pritiska, ali istovremeno usporava formiranje šire koalicije, jer ostali akteri ne znaju sa kojim tačno imenima izlaze na crtu. U izbornom ciklusu u kome je svaki dan kampanje dragocen, neizvesnost oko liste deluje kao luksuz koji opozicija teško može da priušti.

Na drugoj strani, vlast ne čeka. Dok opozicija i studenti usklađuju nastupe, vladajuća struktura je već u intenzivnoj kampanji, sa pristupom medijima i resursima koje izazivači nemaju. Vremenska prednost je merljiva i raste svakim danom odlaganja dogovora. Pitanje koje Tepić otvara, da li je „studenti ili mi” stvarna ili lažna dilema, na kraju neće rešiti retorika, nego odluka o tome ko će s kim na listu i pod kojim uslovima.

Da li bi opozicija imala veće šanse u jednoj zajedničkoj koloni ili u tri odvojena nastupa pred biračima?