MUP: Odeljenje za borbu protiv korupcije preraslo u Službu
Izmenom sistematizacije radnih mesta, dosadašnje Odeljenje za borbu protiv korupcije postalo je Služba u okviru Uprave kriminalističke policije, sa više specijalizovanih policajaca.
- Dosadašnje Odeljenje za borbu protiv korupcije preraslo je u Službu za borbu protiv korupcije.
- Služba ostaje u okviru Uprave kriminalističke policije (UKP).
- Reč je o izmeni sistematizacije radnih mesta, koju je usvojila Vlada Srbije.
- Najavljen je veći broj specijalizovanih policajaca za korupciju i finansijski kriminal.
Dosadašnje Odeljenje za borbu protiv korupcije preraslo je u Službu za borbu protiv korupcije u okviru Uprave kriminalističke policije (UKP), saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 28. maja. Promena je posledica izmene sistematizacije radnih mesta u Ministarstvu, koju je usvojila Vlada Republike Srbije. Cilj je, kako navodi MUP, dodatno jačanje kadrovskih i operativnih kapaciteta u suzbijanju korupcije i finansijskog kriminala.
Praktično, reč je o organizacionoj reformi, a ne o pojedinačnoj policijskoj akciji. Odeljenje koje je do sada postojalo unutar kriminalističke policije dobija status Službe, što u policijskoj hijerarhiji znači viši organizacioni rang i, prema saopštenju, više sistematizovanih radnih mesta za policajce specijalizovane za ovu vrstu predmeta. Služba ostaje u sastavu UKP, dakle pod krovom kriminalističke policije, a ne kao zasebna agencija izvan ministarstva.
Zašto je ovo važno
Status organizacione jedinice u policiji nije samo administrativno pitanje. Viši rang po pravilu nosi širi mandat, više izvršilaca i veću samostalnost u vođenju složenih istraga. Korupcija i finansijski kriminal spadaju u predmete koji zahtevaju dugotrajan operativni rad, finansijske analize i koordinaciju sa tužilaštvom, pa je broj specijalizovanih kadrova ovde direktno povezan sa kapacitetom da se predmeti uopšte privedu kraju.
Iz Ministarstva su formiranje Službe opisali kao nastavak sistematskog jačanja institucionalnog odgovora države na korupciju i finansijski kriminal. Kao razlog navedeni su rezultati dosadašnjeg Odeljenja, ali i sve složeniji izazovi u otkrivanju i procesuiranju ovih krivičnih dela.
Vredi razdvojiti dve stvari koje se u javnosti lako pomešaju. Jedna je ova reorganizacija, dakle promena ranga jedinice i broja izvršilaca. Druga su pojedinačne policijske akcije i hapšenja, koja se odvijaju po svojoj dinamici i nisu predmet ove odluke. Saopštenje MUP-a od 28. maja odnosi se isključivo na organizacionu promenu i bilans rada, a ne na neki novi, pojedinačni slučaj.
Šta pokazuju brojevi dosadašnjeg Odeljenja?
MUP je uz najavu izneo i bilans rada dosadašnjeg Odeljenja od osnivanja do danas. Prema tim podacima, podneto je 3.705 krivičnih prijava protiv 7.975 osoba, dok je 3.673 osobe uhapšeno pod sumnjom da su izvršile krivična dela iz oblasti korupcije i finansijskog kriminala.
Ukupno je, navodi se, otkriveno 7.633 krivična dela kojima je prouzrokovana materijalna šteta veća od 47,5 milijardi dinara, a protivpravna imovinska korist procenjena je na više od 45,3 milijarde dinara. Ove cifre Ministarstvo predstavlja kao argument u prilog odluci da se Odeljenje unapredi u Službu.
Formiranje Službe za borbu protiv korupcije predstavlja nastavak sistematskog jačanja institucionalnog odgovora države na korupciju i finansijski kriminal.
Na osnovu dostupnih saopštenja, ostaje otvoreno pitanje koliko će tačno novih izvršilaca Služba dobiti i u kom roku, jer ti detalji u javnim objavama nisu precizirani. Jednako tako, iz dostupnih izvora nije navedeno da li reorganizacija menja liniju izveštavanja: Služba i dalje deluje u okviru Uprave kriminalističke policije, koja je deo Direkcije policije Ministarstva unutrašnjih poslova.
Treba imati u vidu i ograničenja ovakvog poteza. Prelazak iz Odeljenja u Službu je organizaciona odluka doneta unutar izvršne vlasti, kroz akt o sistematizaciji, a ne kroz zakon usvojen u Skupštini. To znači da je i njena trajnost vezana za odluku Vlade, koja istom procedurom može menjati obim i strukturu jedinice. Dodatni broj specijalizovanih policajaca, koji se najavljuje, sam po sebi je preduslov, ali ne i garancija efikasnijeg rada, jer ishod istraga zavisi i od saradnje sa tužilaštvom, kvaliteta dokaza i sudskih postupaka koji izlaze iz nadležnosti policije.
Reorganizacija kadrovskih i organizacionih jedinica sama po sebi ne garantuje rezultate. Hoće li prelazak Odeljenja u Službu, sa najavljenim povećanjem broja specijalizovanih policajaca, stvarno povećati broj procesuiranih predmeta korupcije, ili će efekat ostati na nivou administrativnog ranga?
