Košta i Vučić u Beogradu: tri uslova pred samit u Tivtu

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta sastao se 4. juna u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, samo dan pred samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tivtu. Razgovor je, prema saopštenjima sa oba mesta, bio posvećen onome što Brisel očekuje od Srbije na evropskom putu.

Košta je, kako prenose Slobodna Evropa i Politika, izneo tri prioriteta. Prvi su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja, uključujući dijalog Beograda i Prištine i sprovođenje Ohridskog sporazuma. Drugi je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Treći su reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda. Vučić je, sa svoje strane, naveo da Srbija ostaje opredeljena za članstvo, ali je izrazio frustraciju time što u pet godina nije otvoren nijedan pregovarački klaster.

Šta je Košta tačno tražio?

Tri prioriteta koja je predsednik Evropskog saveta izneo predstavljaju, po njegovim rečima, jasnu putanju ka članstvu. Košta je tu putanju opisao kao zahtevnu, ali izvesnu, ostavljajući odgovornost za tempo na Beogradu.

“Put pred vama je zahtevan, ali je putanja jasna” (Antonio Košta).

Sa srpske strane, naglasak je bio na onome što Vučić vidi kao nedoslednost Brisela. On tvrdi da kašnjenje u otvaranju klastera nije posledica srpskih propusta, već šireg konteksta, pre svega rata u Ukrajini, koji je, kako kaže, promenio dinamiku proširenja. Te ocene su stav predsednika Srbije, a ne zajednički zaključak sa sastanka.

Vučić je odbacio tumačenje da Brisel uslovljava Srbiju na način koji bi se mogao opisati kao pritisak.

“Ne mislim da nas Evropska unija ucenjuje, oni kažu šta misle, mi kažemo šta mi mislimo” (Aleksandar Vučić).

Šta sledi do Tivta?

Pred sam samit, Vučić je najavio konkretne korake u dve oblasti koje Brisel godinama izdvaja kao ključne. Prema njegovim rečima, u naredne dve nedelje Srbija bi trebalo da usvoji dva zakona i formira jedno regulatorno telo:

• zakon o finansiranju političkih organizacija;
• zakon o učešću funkcionera u izbornoj kampanji;
• nov sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Ovi potezi se, u kontekstu evropske ocene Srbije, čitaju kao odgovor na primedbe oko izbornih uslova i medijske regulative. Da li će najavljeni rokovi biti ispoštovani i kako će reforme izgledati u praksi, ostaje da se utvrdi nakon što predlozi dođu pred Narodnu skupštinu.

Samit u Tivtu okuplja lidere Unije i regiona, a poseta Beogradu uoči skupa signalizira da Brisel želi da poruke o uslovima budu jasne pre nego što se delegacije sastanu na crnogorskoj obali. Za Srbiju, pitanje je da li će najavljeni zakonodavni paket biti dovoljan da pokrene zastoj u pregovorima.

Smatrate li da će najavljeni izborni i medijski zakoni promeniti tempo srpskih pregovora sa Evropskom unijom?