Vučić o poseti Zelenskog: izabrali smo srpsku stolicu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je 9. avgusta u podkastu MD MEETS, koji vodi prvi čovek medijske kuće Aksel Špringer Matijas Defner, i tamo je prvi put razložio računicu iza posete Volodimira Zelenskog Beogradu dan ranije. Sagovornik je bio nemački izdavač, publika zapadna, a pitanja su se vrtela oko onoga što se predsedniku najglasnije prigovara kod kuće: šta je Beograd dobio time što je ukrajinskog predsednika primio i šta je pri tome izgubio u Moskvi.

Odgovor je bio kraći nego što se očekivalo.

„Nisam ovde da bih udovoljio Rusima, Ukrajincima ili bilo kome drugom, već da bih radio u interesu Srbije.”

Vučić je time odgovorio na ocene da je susret sa Zelenskim izdaja partnerstva sa Rusijom, ocene koje su poslednja dva dana dolazile i iz dela javnosti koji ga inače podržava. U istom razgovoru dodao je da ga sada smatraju najvećim izdajnikom zato što se sastao sa ukrajinskim predsednikom, „kao da to nije bio moj posao”.

Zašto je Vučić primio Zelenskog?

Glavna tema razgovora u Beogradu, prema njegovim rečima, nije bio rat nego evropski put obe zemlje. Vučić je precizirao da o zajedničkoj proizvodnji dronova sa Ukrajinom nije bilo reči, da se fabrika dronova gradi sa Izraelcima i da će pogon biti otvoren do kraja septembra, a da su umesto toga razgovarali o sporazumu o slobodnoj trgovini, o učešću jedne ukrajinske kompanije u infrastrukturnim projektima u Srbiji i o obnovi manjih ukrajinskih gradova.

Na prigovor da takva politika nema jasnu adresu, odgovorio je slikom koja je u Srbiji već ušla u opticaj.

„Mislim da je to bio veoma koristan sastanak za obojicu. Znam da niko, zapravo apsolutno niko ne voli i ne ceni ovakvu vrstu politike. Svi su govorili: ‘Imaš mnogo različitih stolica, moraš da izabereš jednu i to je to’. Da, mi smo je izabrali. To je srpska stolica. Zašto to kažem? Zato što imamo svoj strateški cilj, a to je status punopravnog člana Evropske unije.”

Uz taj cilj je odmah stavio i rok koji nije naročito ohrabrujući za Beograd. Vučić je naveo da se ne može očekivati ulazak u Evropsku uniju pre 2030. godine, pa ni tada, i da je zato sa Zelenskim otvorio pitanje jedinstvenog tržišta i otvorenih granica unutar Evrope, temu o kojoj je ranije pisao i koju je potpisao zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Manje kontakata sa Putinom

Deo intervjua koji će u Moskvi biti pažljivije čitan tiče se onoga što se nije desilo. Vučić je rekao da o dolasku Zelenskog nije razgovarao sa Vladimirom Putinom i da je sa ruskim predsednikom u poslednje vreme imao manje kontakata nego ranije.

„Nisam razgovarao sa Putinom o dolasku Zelenskog, jer nikome ne najavljujem svoju političku agendu, pošto Srbija nije marioneta nijedne druge zemlje na svetu.”

Razgovor sa Putinom, međutim, sledi. Vučić je najavio da mora da ga obavi za sedam dana ili za mesec dana, i to o Naftnoj industriji Srbije, zbog problema sa kompanijama pod sankcijama. Tu se vidi granica cele konstrukcije: politički raspored se ne najavljuje nikome, ali vlasnička struktura najveće domaće energetske kompanije i dalje traži telefonski poziv u Moskvu.

Kosovo kao argument, ponovo

Defner je insistirao na tome da se u mirovnim pregovorima ne smeju mešati agresor i žrtva. Vučić se složio, pa je pitanje vratio na Srbiju i podsetio da je posle agresije koju je sprovelo 19 zemalja NATO ostala bez 14 odsto međunarodno priznate teritorije, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Uzimanje dela teritorije nazvao je otvaranjem Pandorine kutije i naveo da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali da uz to traži i mir.

Ta paralela nije nova, ali je juče dobila drugi kontekst. Kako smo pisali povodom posete, Zelenski je u Beogradu potvrdio stav Ukrajine o Kosovu, dakle stav koji se sa srpskim ne poklapa. Vučić je sada isti argument izneo nemačkom sagovorniku, znajući da mu se odgovor neće dopasti, i time je razliku iz Beograda preneo pred zapadnu publiku umesto da je zaobiđe.

Rat bez kraja pre proleća

Najoštrija ocena u razgovoru nije se ticala Srbije.

„Verujem da smo na početku većeg rata.”

Vučić je procenio da kraj rata neće doći ove godine ni pre narednog proleća, jer, kako je objasnio, jedna strana mora na ovaj ili onaj način da bude jača i pobednička da bi se rat završio, a u sadašnjoj pat poziciji ne vidi prostor za kompromis. Dodao je da niko ne želi mir i da svi žele poraz suprotne strane, upozorio da ne treba čekati potpuno iscrpljivanje ruskih trupa i podsetio da je Rusija nuklearna sila.

Domaći kalendar je konkretniji od tog roka. Vučić je u istom razgovoru rekao da će izbori u Srbiji najverovatnije biti u oktobru ili početkom novembra i da će priznati rezultat i ako takozvana Studentska lista pobedi razlikom od pola odsto. Račun za politiku bez čvrste adrese stiže, dakle, pre nego što se ijedan od rokova iz ovog intervjua ispuni, i naplatiće ga birači u Srbiji, a ne sagovornici iz Berlina, Moskve i Kijeva.