Tužilaštvo istražuje kupovinu dela Palate Albanija

Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je finansijsku istragu o kupovini dela Palate Albanija u centru Beograda, pošto je više od 3.300 kvadratnih metara poslovnog prostora u tom zaštićenom zdanju za oko 13,3 miliona evra kupila firma Logga plus, povezana sa Vladanom Miketićem. Reč je o čoveku koji je optužen za teško ubistvo u pokušaju kao pripadnik kriminalne grupe poznate u javnosti kao vračarci.

Prodaju je u ime države vodila Agencija za osiguranje depozita, u okviru stečajnog postupka nekadašnje Beogradske banke, a ugovor je sklopljen krajem 2025. godine. Početna cena bila je 10 miliona evra, dok je konačni iznos završio oko trećine iznad procenjene vrednosti. Ključno pitanje koje istraga sada otvara jeste da li je iko proveravao poreklo novca pre nego što je deo spomenika kulture prešao u ruke firme sa skromnim godišnjim prihodom.

Miketić je u javnosti poznat i kao predsednik Bokserskog kluba Crvena zvezda i potpredsednik Upravnog odbora Sportskog društva Crvene zvezde. Njegovo ime našlo se na optužnici protiv grupe vračarci, koju je Viši sud u Beogradu potvrdio u julu 2023. godine. Po toj optužnici, on je obezbedio iznos od 50.000 evra namenjen izvršiocima, po nalogu Uroša Piperskog, označenog kao vođa grupe, sa ciljem da bude lišen života Andrija Zarić. Uhapšen je u novembru 2022. godine.

Postoji i detalj zbog kojeg ceo slučaj deluje protivurečno. Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu privremeno mu je oduzelo deo imovine zbog sumnje da je stečena krivičnim delom, i to gotovo godinu dana pre nego što mu je država prodala deo Palate Albanija. Dok je jedan sudski organ posezao za njegovom imovinom, drugi krak države omogućio mu je da kupi jednu od najprepoznatljivijih zgrada u prestonici.

Ko je trebalo da proveri poreklo novca?

Finansijska istraga koju vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal usmerena je na imovinu okrivljenog, pa time i na ovu kupovinu. Tužilaštvo je specijalizovanoj Jedinici za finansijske istrage Ministarstva unutrašnjih poslova uputilo zahtev za prikupljanje dokaza o imovini proistekloj iz krivičnog dela. Agencija za osiguranje depozita, koja je prodaju sprovela, za sada ne odgovara na pitanje da li je pre potpisivanja ugovora inicirala proveru porekla sredstava. Ni Ministarstvo unutrašnjih poslova nije saopštilo da li je počeo rad po zahtevu tužilaštva.

Time se istraga ne bavi samo jednim kupcem, već i mehanizmom kontrole. Ako je država prodavala deo zaštićenog zdanja, pitanje ko je i da li je proveravao odakle dolazi novac postaje pitanje o tome kako se uopšte upravlja javnom imovinom velike vrednosti.

Šta povezuje vlasnike u Palati Albanija?

Slučaj dodatno opterećuju veze koje se u javnosti dovode oko vlasničke strukture u toj zgradi. Deo poslovnog prostora u istoj zgradi još 2022. godine kupile su ćerke Slobodana Tešića, biznismena koji se povezuje sa finansiranjem Srpske napredne stranke. Miketić se, sa druge strane, dovodi u vezu sa direktorom fudbalskog kluba Crvena zvezda Zvezdanom Terzićem, sa kojim je viđen na utakmicama, dok je u poslu povezan sa partnerom Terzićevog sina. Tek treba da se utvrdi da li te veze imaju ikakav uticaj na sam postupak prodaje.

Miketiću još nije izrečena pravosnažna presuda i za njega važi pretpostavka nevinosti dok se postupak ne okonča. Ipak, činjenica da je država prodala deo zaštićenog zdanja licu protiv kojeg teče postupak za teško krivično delo, i čija je imovina već bila predmet privremenog oduzimanja, sama po sebi otvara pitanje koliko su delotvorni kontrolni mehanizmi.

Da li država sme da proda spomenik kulture pre nego što proveri odakle kupcu novac?