Kurti ima tanku većinu za vladu, ali ne i za predsednika
Posle objave rezultata kosovskih izbora, aritmetika pokazuje da Kurti uz manjine sklapa tesnu većinu od 61 za vladu, ali nema dve trećine za izbor predsednika.
- Samoopredeljenje je osvojilo 42,92 odsto glasova, pad sa 51,10 odsto iz decembra.
- Nezvanične procene daju listi 48 do 49 od 120 mandata, umesto ranijih 57.
- Za vladu treba 61 poslanik, za izbor predsednika dve trećine, koje Kurti nema.
- Bez izabranog predsednika skupština se raspušta, što vraća Kosovo u krizu iz 2025.
Brojke su stigle, a sa njima i jedna neprijatna istina za Prokurupcionog premijera u tehničkom mandatu. Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, ostao je najjača pojedinačna snaga na kosovskim izborima, ali je ostao i bez komotne većine na koju je navikao. Njegova lista je osvojila 42,92 odsto glasova, oko 300.000, što je osetan pad u odnosu na 51,10 odsto i blizu 480.000 glasova koliko je dobio u decembru. Razlika nije kozmetička. Ona menja celu aritmetiku formiranja vlasti.
Po nezvaničnim procenama, Samoopredeljenje sada može da računa na 48 do 49 od 120 mandata, umesto 57 koliko je imalo posle decembarskih izbora. Iza njega su Demokratska partija Kosova sa 21,06 odsto, Demokratski savez Kosova sa 17,61 odsto i Alijansa za budućnost Kosova sa 7,17 odsto. Srpska lista je, kao i ranije, obezbedila deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu. Na papiru, Kurti uz glasove manjinskih poslanika može da sastavi vladu. Problem počinje tek posle toga.
Zašto većina od 61 nije dovoljna za stabilnu vlast?
Kosovski ustav razlikuje dva praga, i u toj razlici leži cela drama. Za izbor vlade dovoljna je prosta većina, dakle 61 poslanik od 120. Tu Kurti, makar i sa tankim zaleđem manjinskih glasova, može da prođe. Ali za izbor predsednika Kosova traži se dvotrećinska većina, osamdeset poslanika. Tu se računica raspada. Ni uz najširu zamislivu koaliciju oko Samoopredeljenja taj broj se trenutno ne sklapa.
Posledica je ugrađena u sam sistem. Ako skupština u predviđenom roku ne izabere predsednika, ona se po sili ustava raspušta, a građani ponovo izlaze na biračka mesta. Tesna većina za vladu, dakle, ne znači mir. Ona znači vladu koja može da bude izabrana, a da odmah zatim padne na prvoj ozbiljnoj ustavnoj prepreci. Politički analitičari već prognoziraju moguć povratak na situaciju iz februara 2025, kada su se nizali neuspešni pokušaji izbora predsednika skupštine, a institucije mesecima radile u poluparalizi.
To otvara i drugi scenario, koji do juče niko nije ozbiljno pominjao. Ako se opozicione partije međusobno dogovore, matematički je zamisliva manjinska vlada koju bi predvodili Demokratska partija Kosova ili Demokratski savez Kosova, uz oslonac na glasove Srpske liste. Takva kombinacija ne bi bila ni laka ni trajna, ali u parlamentu bez jasne većine svaka kombinacija postaje predmet pregovora.
Šta gubitnik glasova zapravo gubi
Pad od skoro osam procentnih poena nije slučajnost, već poruka birača. Vljora Citaku, potpredsednica Demokratske partije Kosova, ponudila je objašnjenje koje u opoziciji rado ponavljaju.
Rezultat je posledica razočaranja građana vladavinom premijera u tehničkom mandatu.
Kurti, naravno, ovu ocenu odbacuje i poraz vidi drugačije, kao i svaki lider koji je ostao prvi a izgubio zamah. Ipak, ni njegovi najbliži saradnici ne mogu da operu jednu činjenicu: stranka koja je pre godinu i po dana sama prelazila polovinu sada zavisi od tuđih glasova da bi uopšte sela u fotelje vlasti. Kvalifikovana većina za predsednika, ona koja zaista stabilizuje mandat, ostaje van domašaja.
Za Srbe na Kosovu ova aritmetika nije apstrakcija. U skupštini bez jasne većine deset mandata Srpske liste odjednom vrede više nego u prethodnom sazivu, jer svaka strana koja traži 61 ruku mora negde da ih nađe. Da li će Kurti pristati da plati cenu za tu podršku, ili će radije rizikovati nove izbore nego ustupke, ostaje otvoreno. A vas pitam: da li tanka većina za vladu, bez većine za predsednika, uopšte može da donese stabilnost koju Kosovu obećavaju već godinama?
