Srpska lista i Rašić u sporu oko desetog srpskog mandata
Od deset garantovanih srpskih mesta devet pripada Srpskoj listi, a Srpska lista tvrdi da je Nenad Rašić deseti mandat dobio glasovima više od 2.000 Albanaca.
- Od deset garantovanih srpskih mandata Srpska lista uzima devet, a jedno mesto pripada Nenadu Rašiću.
- Srpska lista osvojila je 42.166 glasova u srpskim sredinama, Rašićeva stranka 3.411.
- Predsednik Srpske liste Zlatan Elek tvrdi da je Rašić mandat dobio zahvaljujući glasovima više od 2.000 Albanaca, što Rašić odbacuje.
- Visoka predstavnica EU Kaja Kalas ocenila je proces demokratskim, dok kritičari ukazuju na izlaznost od 36,88 odsto, najnižu u 25 godina.
Konačna raspodela deset garantovanih srpskih mesta u skupštini privremenih institucija u Prištini otvorila je nov spor unutar srpske politike na Kosovu i Metohiji. Devet mandata pripalo je Srpskoj listi, dok je jedno mesto osvojio Nenad Rašić, lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Umesto da raspodela zatvori izbornu priču, ona je pokrenula otvorenu raspravu o tome čijim glasovima je popunjeno deseto mesto.
Brojke su jasne. U srpskim sredinama Srpska lista je osvojila 42.166 glasova, dok je Rašićeva stranka dobila 3.411. Član Predsedništva Srpske liste Igor Simić istakao je da je reč o gotovo trinaest puta većem broju glasova nego što ih je u srpskim sredinama dobila Rašićeva stranka. Iz tog nesrazmera Srpska lista izvlači svoju glavnu zamerku na račun desetog mandata.
Zašto Srpska lista osporava Rašićev mandat?
Predsednik Srpske liste Zlatan Elek izneo je tvrdnju da Rašić mesto duguje glasovima koji nisu stigli iz srpskog biračkog tela. Po toj oceni, više od 2.000 albanskih glasova prevagnulo je u korist Rašića i obezbedilo mu jedan od deset rezervisanih mandata namenjenih srpskoj zajednici. Srpska lista taj ishod tumači kao narušavanje smisla garantovanih mesta, koja su, kako navodi, predviđena da bi srpska zajednica birala sopstvene predstavnike.
Nenad Rašić odbacuje optužbe da je mandat dobio glasovima Albanaca. On svoj rezultat brani kao legitiman izborni učinak, postignut u okviru istih pravila po kojima su nastupili svi ostali. Spor oko porekla glasova tako se pretvara u pitanje legitimiteta, koje će verovatno pratiti rad srpskih predstavnika u Prištini.
Suština nesporazuma nije u broju mandata, jer je devet naspram jednog nedvosmisleno, već u tumačenju ko čini srpsko biračko telo. Srpska lista insistira da garantovana mesta moraju odslikavati volju srpskih birača. Rašić, sa druge strane, ne priznaje da je njegov rezultat formiran van te zajednice.
Kako je međunarodna zajednica ocenila izbore?
Paralelno sa unutrašnjim sporom, izbore je ocenjivala i Evropska unija. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas ocenila je da je izborni proces bio demokratski i inkluzivan, i pozvala lidere na što brže formiranje institucija. Ta ocena dodala je međunarodni kontekst rezultatu koji je na terenu dočekan podeljeno.
Kritičari procesa upravo na tu ocenu imaju primedbe. Oni navode da je izlaznost iznosila 36,88 odsto, što je predstavljeno kao najniža izlaznost u poslednjih 25 godina. Uz to se pominju i prigovori na pritiske tokom kampanje, kao i hapšenja članova izbornih komisija, što, po njihovom mišljenju, ne ide uz ocenu o potpuno demokratskom procesu.
Tako se oko istih izbora formiraju dve slike. Jedna je institucionalna i naglašava uredan ishod i poziv na formiranje vlasti. Druga dolazi sa terena i ukazuje na nisku izlaznost i sporne okolnosti. Između te dve slike ostaje deseti mandat kao tačka oko koje se srpska politika na severu i dalje deli.
Da li će spor oko desetog mandata oslabiti jedinstvo srpskih predstavnika u Prištini ili ostati samo predizborni odjek?
