EU, Kvinta i EULEX pisali Prištini o srpskim zastavama
Diplomatski kor u Prištini podsetio kosovske vlasti da je upotreba simbola i zastava zajednica ustavom i zakonom zaštićeno pravo, uoči Vidovdana i posle sankcija Gračanici.
- Diplomatski kor u Prištini, EU, zemlje Kvinte, EULEX i ambasada SAD, uputio je pismo prištinskim vlastima uoči Vidovdana 28. juna.
- U pismu se navodi da je upotreba simbola i zastava zajednica ustavom i zakonom zaštićeno pravo i traži se nediskriminatorna primena.
- Sud u Prištini ocenio je da je Gračanica prekoračila ovlašćenja odlukom o isticanju srpskih zastava za praznik, a zastave su uklanjane uz asistenciju kosovske policije.
Spor oko jednog praznika i jedne zastave ponovo otvara pitanje koje za Srbiju nikada nije bilo samo simbolično, pitanje da li srpska zajednica na Kosovu može da neguje sopstvene simbole bez sankcije. Nekoliko dana pred Vidovdan, koji se obeležava 28. juna, diplomatski kor u Prištini uputio je pismo kosovskim vlastima u kojem podseća da je upotreba zastava i simbola zajednica ustavom i zakonom zaštićeno pravo. Reč je o retko usklađenom istupu zapadnih kancelarija, onih istih koje Beograd i Priština svakodnevno čitaju kao barometar svoje pozicije.
Pismo su, prema dostupnim navodima, potpisali šefica Kancelarije EU na Kosovu Eva Palatova, ambasadori Francuske, Nemačke, Italije i Britanije, otpravnik poslova Sjedinjenih Država i šef misije EULEX. Taj sastav nije slučajan. To je gotovo cela zapadna prisutnost na terenu okupljena oko jedne poruke, a poruka je da restrikcije prema simbolima srpske zajednice ne smeju da postanu praksa. Diplomatski kanal je ovde upotrebljen kao opomena, ne kao sugestija.
Zašto je upravo Gračanica postala test?
Povod za pismo nije apstraktan. Sud u Prištini ocenio je da je opština Gračanica prekoračila svoja ovlašćenja kada je donela odluku o isticanju srpskih zastava povodom Vidovdana. Posle te ocene, srpske zastave su u Gračanici uklanjane, i to uz asistenciju kosovske policije. Time je lokalna odluka jedne sredine sa srpskom većinom pretvorena u pravni i bezbednosni predmet, a praznik koji ima duboko versko i istorijsko značenje za Srbe pretvoren je u tačku spora.
Za Beograd je ovo poznata mehanika. Pravni argument o nadležnosti opštine koristi se da bi se restrikcija prikazala kao tehničko pitanje, a ne kao politički potez. Upravo zato je istup zapadnih kancelarija važan. Kada Brisel i Kvinta zajedno upućuju vlastima u Prištini podsetnik da je reč o ustavom zaštićenom pravu, oni implicitno odbacuju tumačenje da je posredi puko prekoračenje opštinskih ovlašćenja. Igor Simić iz Srpske liste pozdravio je međunarodni pritisak, što pokazuje da srpska strana ovaj diplomatski signal čita kao potvrdu sopstvenog stava.
Šta poruka iz Brisela zaista znači?
Vrednost ovog pisma nije u tome što će ono samo po sebi vratiti zastave na njihovo mesto. Vrednost je u tome što je upotreba simbola zajednica formulisana kao pravo, a ne kao ustupak. U dokumentu se traži nediskriminatorna primena, što je diplomatski način da se kaže da pravila ne smeju da važe drugačije za srpsku zajednicu nego za ostale. To je jezik koji Priština razume, jer dolazi od istih partnera od kojih očekuje podršku na svom evropskom putu.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje sprovođenja. Pismo je upozorenje, a ne mehanizam prinude, i njegov efekat zavisi od toga da li će prištinske vlasti pre Vidovdana revidirati svoj pristup. Za srpsku zajednicu na Kosovu, a posredno i za Beograd, ovo je test koliko zapadna podrška vredi kada se primeni na konkretan, vidljiv slučaj. Da li će Priština do 28. juna pokazati da je poruku iz diplomatskog kora primila ozbiljno, ili će ostati pri tumačenju da je reč o lokalnom prekoračenju?
