Paket mera pred izbore: ima li u budžetu novca za veće penzije

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će u petak, 27. juna, predstaviti paket mera koji bi trebalo da donese povećanje penzija, niže cene pojedinih lekova i nova ulaganja u zdravstveni sistem. Istog dana, na skupu na kojem se očekuje i ime nove izborne liste, otvara se i predizborni ciklus za glasanje koje se najavljuje za oktobar ili novembar.

Sadržaj paketa, prema dosadašnjim najavama, gađa najosetljivije grupe. Jeftinije lečenje pominje se za pacijente na dijalizi, za kardiovaskularne bolesnike i za dijabetičare, dakle za kategorije kojima mesečni troškovi terapije čine veliki deo budžeta. Uz to ide i povećanje penzija, čime se istovremeno cilja najbrojnija i najdisciplinovanija biračka grupa u zemlji.

Tu počinje rasprava. Deo ekonomista i opozicionih političara ne spori da su veće penzije i jeftiniji lekovi sami po sebi dobre vesti za građane. Spori se trenutak i način. Davanja koja stižu nekoliko meseci pred glasanje neki posmatrači opisuju kao predizborno čašćenje penzionera, a ne kao deo dugoročne i unapred isplanirane socijalne politike. Pitanje koje se postavlja nije da li ljudi to zaslužuju, nego da li budžet to može da iznese bez posledica koje stižu posle izbora.

Odakle novac za sve to?

Tu je čvor. Mere se najavljuju u trenutku kada Srbija ima obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu, uključujući najavljenu reformu tarifa i poskupljenje struje. Drugim rečima, dok jedna ruka deli, druga priprema poskupljenje koje će deo tih para vratiti nazad kroz račune. Za penzionera sa skromnim primanjima to nije apstraktna fiskalna matematika, nego razlika između toga šta ostaje na kraju meseca.

Kritičari upozoravaju da jednokratna ili kratkoročna davanja umeju da naprave rupu koju treba pokriti kasnije, kada kamere odu sa skupova. Ako povećanje penzija nije pokriveno trajnim rastom prihoda budžeta, ono se vremenom plaća ili višim porezima, ili novim zaduživanjem, ili rezovima na drugoj strani. Provladina strana, sa druge strane, predstavlja paket kao dokaz da privreda može da podnese veću socijalnu potrošnju i da je reč o planiranoj politici, a ne o gašenju požara pred glasanje.

Treba sačekati i konkretne brojeve. Dok se ne objavi za koliko tačno rastu penzije, koji lekovi i za koliko pojeftinjuju i kolika su predviđena ulaganja u zdravstvo, svaka procena pokrića ostaje pretpostavka. Ono što se već sada može reći jeste da paket nije fiskalno neutralan i da dolazi upakovan zajedno sa najavom poskupljenja struje, što otežava čitanje neto efekta po prosečno domaćinstvo.

Mera ili poruka biračima?

Vreme objave govori koliko i sadržaj. Paket se predstavlja istog dana kada se otkriva ime liste, na skupu koji je po svemu početak kampanje. Politički, to je logičan potez, dobre vesti se saopštavaju kada je publika najveća. Ali baš zato je legitimno pitati da li je reč o trajnom poboljšanju standarda ili o poruci uoči glasanja, koja posle izbora može da bude relativizovana poskupljenjima.

Za penzionere, koji glasaju brojnije od mlađih generacija, ovo nije svejedno. Povećanje od nekoliko hiljada dinara izgleda drugačije ako struja, lekovi i osnovne namirnice rastu paralelno. Sledeća jasna tačka je 27. jun, kada bi brojke trebalo da zamene najave. Tek tada će se videti da li je u budžetu zaista novca za sve obećano, ili je reč o računici koja se zatvara posle izbora.

A vi, kada vagate ovakav paket, gledate li više na cifru povećanja ili na ono što istovremeno poskupljuje?