Vidovdanski marš iz Kragujevca stigao do Kraljeva

Pešačka kolona duga oko 60 kilometara krenula je iz Kragujevca u subotu, 27. juna, i preko Bresnice i Knića stigla do Kraljeva uoči Vidovdana. Marš su pokrenuli studenti u blokadi i građani okupljeni u zborovima, a cilj je centralni skup u Kraljevu pod sloganom „Sve se vidi na Vidovdan”.

U koloni se, prema saznanjima sa terena, kreću učesnici iz više univerzitetskih centara. Pored Kragujevčana, na put su krenuli i studenti i građani iz Novog Sada, Niša i Novog Pazara, kao i grupe iz Beograda. Prvi dan šetnje vodio je preko Korićana, Dragobraće, Vučkovice i Knića do Bresnice, gde su učesnici prenoćili, a drugog dana kolona je nastavila preko Mrčajevaca, Tavnika i Adrana ka Kraljevu.

Kako izgleda logistika višednevnog marša

Organizacija ovakve šetnje pokazuje koliko se protestna mreža u unutrašnjosti oslonila na lokalnu solidarnost. Meštani Bresnice obezbedili su prenoćište za učesnike marša, čime je rešen jedan od najtežih delova višednevnog pešačenja. Studenti iz Čačka uključili su se štafetnim trčanjem pojedinih deonica, prenoseći kolonu deo po deo i održavajući tempo na otvorenom putu.

Prevoz je za mnoge bio poseban izazov. Zbog ranijih otkazivanja autobusa, koje su organizatori pominjali tokom prethodnih okupljanja, deo učesnika prevoz je organizovao samostalno, ličnim vozilima i grupnim dogovorima. Takav vid samoorganizacije postao je prepoznatljiv obrazac na skupovima poslednjih meseci, kada se logistika seli sa najavljenih linija na privatne i improvizovane kanale.

Raspoloženje u koloni opisuje se kao odlučno, uz zastave kragujevačkih zborova na čelu i prateće transparente lokalnih grupa. Učesnici su najavili da u Kraljevo stignu u nedelju po podne, gde im je pripremljen doček.

Šta marš govori o stanju u unutrašnjosti?

Pešačenje je otvorilo i pitanja koja izlaze iz okvira samog protesta. Studenti iz Gornjeg Milanovca ukazali su na infrastrukturne probleme u seoskim sredinama kroz koje kolona prolazi, navodeći nesigurno vodosnabdevanje, loše puteve i neredovan prevoz. Te primedbe pomeraju fokus sa centralnog skupa na svakodnevicu manjih mesta, koja retko dospevaju u prvi plan.

Za razumevanje šire slike važno je razdvojiti dva nivoa. Jedan je simbolika Vidovdana kao datuma oko kojeg se gradi mobilizacija, drugi je praktična sposobnost pokreta da ljude iz različitih krajeva dovede na isto mesto bez oslonca na zvaničnu infrastrukturu. Marš iz Kragujevca, sa štafetnim trčanjem i prenoćištem u Bresnici, pokazuje da se ta sposobnost gradi odozdo, kroz mrežu lokalnih zajednica.

Vlast i deo provladinih medija ranije su slične akcije opisivali kao politički motivisane i prenaduvane brojkama, dok organizatori insistiraju da je reč o građanskom okupljanju bez stranačkog vođstva. Tek skup u Kraljevu pokazaće koliko je kolona narasla na putu i da li će broj okupljenih opravdati uloženu logistiku.

Da li će višednevni marševi poput ovog postati stalni obrazac mobilizacije u unutrašnjosti Srbije, ili ostaju vezani za simbolične datume poput Vidovdana?