Srpska lista pisala Beloj kući zbog hapšenja na Gazimestanu
Posle privođenja Srba na Vidovdan, Kancelarija za KiM traži od međunarodnih predstavnika oslobađanje privedenih, a Srpska lista preko Dalibora Jevtića piše Kancelariji Bele kuće za pitanja vere.
- Kancelarija za KiM najavila je da će o privođenju Srba obavestiti sve međunarodne predstavnike i pozvala ih da obezbede oslobađanje i pravnu pomoć.
- Srpska lista preko potpredsednika Dalibora Jevtića uputila je pismo Kancelariji Bele kuće za pitanja vere i susedstva.
- Reč je o privođenjima na Vidovdan, 28. juna, ispred Gračanice i na Gazimestanu.
- Predsednik SNS Miloš Vučević osudio je postupanje kosovske policije, posebno prema deci srpske nacionalnosti.
Beograd je posle privođenja Srba na Vidovdanu odlučio da problem prebaci na međunarodni teren. Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je da će o slučaju obavestiti sve međunarodne predstavnike na terenu i pozvala ih da ulože napore kako bi obezbedili oslobađanje privedenih i pravnu pomoć. Potez je usledio posle dešavanja ispred gračaničkog manastira i na Gazimestanu, 28. juna, na dan kada Srbi obeležavaju Vidovdan.
Težište reakcije nije ostalo na samom događaju. Srpska lista, najjača srpska politička organizacija na Kosovu i Metohiji, ocenila je privođenja kao pokušaj zastrašivanja i kao dokaz represije, kako navode, režima u Prištini prema Srbima. Uz osudu, Srpska lista je zatražila hitnu intervenciju međunarodnih predstavnika, čime je spor iz lokalnih okvira podigla na nivo na kojem se očekuje reakcija stranih aktera.
Zašto se Beograd okreće Vašingtonu, a ne samo Briselu?
Najkonkretniji korak povukao je potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić. On je uputio pismo Kancelariji Bele kuće za pitanja vere i susedstva, ukazujući na, kako je naveo, eskalaciju represije nad Srbima tokom Vidovdana. Obraćanje upravo tom telu američke administracije pokazuje da Srpska lista računa na to da pitanje verskih sloboda i zaštite svetinja može da otvori kanal komunikacije sa Vašingtonom, mimo uobičajenog briselskog formata dijaloga.
Kontekst koji Beograd ističe jeste verski i simbolički. Gazimestan i Gračanica nisu nasumične lokacije, već mesta koja čine okosnicu vidovdanskog obeležavanja. Prema izveštajima sa terena, oko gračaničkog manastira i na Gazimestanu bilo je policije u civilu, pripadnika slovenačkog kontingenta KFOR-a i povremenih vozila EULEX-a. Beograd tvrdi da je Priština postupala uprkos ranijim upozorenjima međunarodnih tela da se srpski nacionalni i verski simboli ne ometaju.
Reakcija iz Beograda stigla je i sa državnog vrha. Predsednik Srpske napredne stranke i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević osudio je postupanje kosovske policije, posebno istakavši da su među maltretiranima bila i deca srpske nacionalnosti. Time je u domaćoj javnosti naglašen onaj deo priče koji najsnažnije deluje na emocije, položaj najmlađih u danu koji ima jasno versko obeležje.
Šta sledi posle pisma upućenog Beloj kući?
Diplomatski talas koji je krenuo iz Beograda ima dvostruku logiku. Sa jedne strane, Kancelarija za KiM aktivira sve raspoložive međunarodne kanale, od predstavnika na terenu do stranih ambasada, tražeći oslobađanje privedenih. Sa druge strane, Srpska lista paralelno otvara direktnu liniju ka američkoj administraciji, računajući da pitanje vere i zaštite svetinja u Vašingtonu može da dobije drugačiju težinu nego u tehničkim razgovorima u Briselu.
Ostaje otvoreno pitanje koliko će se brzo i da li će uopšte oglasiti adresati ovih obraćanja. Kancelarija Bele kuće za pitanja vere i susedstva nema mandat da donosi spoljnopolitičke odluke, ali svako njeno reagovanje na pismo Srpske liste imalo bi simboličku težinu. Za sada je Beograd jasno odabrao stranu na kojoj se vodi bitka, ne na terenu, već u prepisci sa međunarodnim adresama.
Da li će obraćanje Beloj kući doneti konkretan rezultat za privedene, ili će ostati na nivou diplomatskog signala?
