Goci: Vučić je glavna prepreka evropskom putu Srbije

Generalni sekretar Evropske demokratske partije i poslanik Evropskog parlamenta Sandro Goci ocenio je u sredu, 9. jula, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić glavna prepreka na evropskom putu zemlje. Poruka je stigla iz Brisela, u trenutku kada proevropski blok pojačava pritisak uoči novog izbornog ciklusa, a tema nije nedostatak reformi na papiru nego, kako Goci tvrdi, sam vrh vlasti.

Njegova teza je jednostavna i namerno provokativna. Srbiju, po njemu, ne koči komplikovanost ustavne materije niti spor tempo usklađivanja sa pravnim tekovinama Unije, već politička volja režima. Uz to je izneo i konkretne optužbe: da je zvučni top korišćen i da postoje bande bliske vladajućoj stranci koje prete novinarima, studentima i političkim protivnicima.

Optužbe iz Brisela i odgovor vlasti

Goci nije nastupio usamljeno. Platforma za evropsku Srbiju, koalicija proevropskih aktera, saopštila je istog dana da režim nije u stanju da napravi ni simboličan korak ka Uniji, poput otvaranja Klastera 3, koji obuhvata poglavlja o konkurentnosti i rastu. Poruka je jasna: problem nije tehnički, nego suštinski, i tiče se pitanja slobodnih medija, izbornih uslova i nezavisnosti institucija.

Vlast ovakve ocene odbacuje. Iz vrha države poručuju da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj Srbije i da se na tom putu radi kontinuirano. Kao dokaz navode nedavne izmene pravosudnih zakona, koje su, po njihovom tumačenju, upravo odgovor na primedbe o nezavisnosti pravosuđa. Beograd tako spor pomera na teren procedure i statistike, dok Brisel insistira na politici i praksi.

Ta razlika u jeziku nije slučajna. Kada opozicija i deo evropskih poslanika govore o zvučnom topu, banditizmu i pritisku na studente, oni govore o legitimitetu. Kada vlast odgovara brojem usvojenih zakona i otvorenih poglavlja, ona govori o tehnici pristupanja. Dva sagovornika, dakle, ne raspravljaju o istoj stvari, i tu leži ćorsokak.

Da li reforme na papiru vode ka Klasteru 3?

Suština Gocijeve poruke je da kozmetika ne otvara klastere. Izmena zakona koja ne menja ponašanje institucija, po toj logici, ostaje slovo na papiru koje Evropska komisija odavno ume da razlikuje od primene. Ako je tako, otvaranje Klastera 3 neće doći kao nagrada za usvojene amandmane, nego tek kada Brisel proceni da su izborni uslovi i medijska sloboda merljivo popravljeni.

Opozicija u zemlji poručuje da stabilnost, koju vlast redovno ističe kao svoj adut, ne može doći iz kontrole nego iz slobodnih izbora i nezavisnih institucija. Vlast, sa druge strane, tu istu stabilnost predstavlja kao preduslov svakog pregovaranja sa Unijom. Obe strane, primetićete, prizivaju Evropu kao svedoka, ali svaka za svoju verziju priče.

Za sada je izvesno samo jedno: pritisak iz Brisela raste, izborni ciklus se približava, a formalni koraci koje vlast najavljuje biće mereni ne po broju nego po efektu. Ostaje otvoreno pitanje na koje ni Goci ni Beograd još nemaju isti odgovor. Da li će sledeći potez vlasti biti novi zakon, ili prvi vidljiv pomak u praksi koji Brisel traži?