Slabe li blokade: Vučić tvrdi da podrška opada
Predsednik i vrh SNS-a tvrde da učesnici blokada svakodnevno gube podršku, dok Dragan Đilas to demantuje, a nezavisni analitičari nijansiraju: odziv na ulici jeste manji nego ranije, ali zaključak nije jednostran.
- Vučić i funkcioneri SNS-a tvrde da učesnici blokada i opozicija svakodnevno gube podršku građana.
- Dragan Đilas demantuje i poručuje da opozicija i pokret stoje odlično.
- Politolog Nikola Parun ocenjuje da je odziv na uličnim blokadama manji nego na ranijim studentskim protestima.
- Đorđe Vukadinović podseća da je podrška studentskim protestima ranije dostizala oko 60 odsto, dok je danas niža.
Predsednik Aleksandar Vučić i funkcioneri Srpske napredne stranke poslednjih dana ponavljaju istu ocenu: učesnici blokada i opozicija koja ih prati svakodnevno gube podršku građana. Poruka dolazi u trenutku kada organizatori najavljuju nastavak blokada raskrsnica u više gradova, pa se politička rasprava vodi ne toliko oko toga da li blokada ima, koliko oko toga koliko ljudi iza njih zaista stoji.
Dragan Đilas, jedan od lidera opozicije, tu tvrdnju odbacuje. Prema njegovim rečima, i opozicija i građanski pokret stoje odlično, a najave o padu podrške deo su kampanje vlasti da umanji značaj protesta pred moguć izborni ciklus. Time se otvara klasičan spor u kome obe strane iz iste ulice čitaju suprotne zaključke, jedna vidi osipanje, druga istrajnost.
Koliko je tačna Vučićeva tvrdnja o padu podrške?
Odgovor nezavisnih posmatrača nije crno-beli. Politolog Nikola Parun ocenjuje da je odziv na uličnim blokadama primetno manji nego na ranijim, masovnim studentskim protestima, onima koji su tokom prethodnih meseci izvodili desetine hiljada ljudi na trgove. Manji broj na raskrsnicama, međutim, ne znači automatski i manju podršku ciljevima protesta, jer ulična blokada traži drugačiji, rizičniji vid angažovanja od jednokratnog dolaska na veliki skup.
Sličan ton ima i urednik Đorđe Vukadinović, koji podseća da je podrška studentskim protestima u vrhuncu dostizala oko 60 odsto građana, te da je današnja podrška uličnim blokadama, kao specifičnoj taktici, niža od te ranije brojke. Reč je, dakle, o razlikovanju dve stvari koje se u političkoj poruci često spajaju: raspoloženja prema zahtevima pokreta i spremnosti da se ti zahtevi brane blokadom saobraćaja. Prvo može ostati visoko i kada drugo opada.
Upravo tu nijansu politička komunikacija vlasti izostavlja. Kada predsednik kaže da blokade gube podršku, on meri broj na raskrsnici. Kada opozicija odgovara da stoje odlično, ona meri raspoloženje prema samoj vlasti. Obe tvrdnje mogu istovremeno biti delimično tačne, što je i razlog zašto spor ne prestaje.
Šta blokade znače za privredu i naredni potez?
Bivši premijer i funkcioner SNS-a Miloš Vučević pomerio je težište rasprave sa brojki na posledice. On upozorava da blokade raskrsnica pogađaju privredu i životni standard građana, od otežanog saobraćaja i dostave do gubitaka za lokalne privrednike, poručujući da građani treba da vide kakvu Srbiju nude oni koji blokiraju gradove. Taj argument je politički računica: umesto da spori pravo na protest, vlast nastoji da odgovornost za svakodnevne neugodnosti prebaci na organizatore.
Organizatori, sa druge strane, najavljuju da blokade ne prestaju, već da se šire na nove raskrsnice u više gradova, tvrdeći da je pritisak na ulici jedino sredstvo koje im je preostalo dok se ne raspiše izborni datum. Time se sukob seli u produženo nadmetanje izdržljivosti, u kome vlast računa na zamor građana, a pokret na to da simbolična, ali uporna prisutnost na raskrsnicama održi temu živom.
Ostaje otvoreno pitanje čije će merenje na kraju presuditi: broj ljudi na raskrsnici koji navodi vlast, ili raspoloženje prema samoj vlasti na koje se poziva opozicija. Verujete li da blokade slabe ili da im podrška samo menja oblik?
