Kurti posle sastanka sa Abdidžikuom i Osmani: racionalnost preovlađuje
Posle neuspelog sastanka sa Hamzom, Aljbin Kurti signalizira širu saradnju i sastaje se sa liderom LDK Ljumirom Abdidžikuom i predsednicom Vjosom Osmani, dok se ustavni rok za konstituisanje skupštine bliži.
- Posle neuspelog sastanka sa Bedrijem Hamzom, Aljbin Kurti se sastao sa liderom LDK Ljumirom Abdidžikuom i predsednicom Vjosom Osmani, bez konkretnih zaključaka.
- Samoopredeljenje je na izborima 7. juna osvojilo 53 mandata, na trećim izborima za 16 meseci.
- Za izbor vlade potreban je 61 glas, a za predsednika Kosova najmanje 80 glasova.
- Ustavni rok za konstituisanje skupštine ističe 7. avgusta.
Lider Samoopredeljenja i dosadašnji premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da u razgovorima o formiranju nove vlade u Prištini preovlađuje racionalnost, nakon što se sastao sa liderom Demokratskog saveza Kosova Ljumirom Abdidžikuom i predsednicom Vjosom Osmani. Susret je održan u Prištini, u trenutku kada se ustavni rok za konstituisanje novog saziva skupštine bliži, a jasne većine još uvek nema.
Kurti je poručio da je optimista zbog racionalnosti koja, kako je naveo, izbija iz ovih sastanaka, uz ogradu da razgovori zahtevaju poverenje i vreme da bi dali rezultat i da ostaju poverljivi. Konkretnih zaključaka posle susreta nije bilo. Sam sastanak usledio je pošto raniji razgovor sa liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom nije doneo dogovor, pa je Kurti okrenuo pažnju ka opozicionom LDK i predsednici koja dolazi iz redova te stranke.
Zašto Kurtiju nije dovoljno 53 mandata?
Samoopredeljenje je na izborima 7. juna osvojilo 53 mandata, na trećim izborima za samo 16 meseci. Reč je o ubedljivo najjačoj pojedinačnoj listi, ali ne i o broju koji sam po sebi otvara vrata vlade. Za izbor kabineta u Skupštini Kosova potreban je 61 glas, dok je za izbor predsednika Kosova prag postavljen znatno više, na najmanje 80 glasova. Razlika između osvojenog i potrebnog upravo je prostor u kome se sada vodi politička računica.
Da bi premostilo taj jaz, Samoopredeljenje računa na glasove poslanika manjinskih zajednica, ali bez poslanika Srpske liste. Takva aritmetika ostavlja malo prostora za grešku i čini svaki pojedinačni glas dragocenim. Otuda i Kurtijev zaokret ka LDK, stranci koja formalno ostaje u opoziciji, ali koja je poručila da je spremna na institucionalnu saradnju i da bi izbegavanje novih izbora bilo u interesu države.
Abdidžiku i njegova stranka do sada su bili među najoštrijim kritičarima dosadašnje vlade. Poruka da su spremni da razgovaraju, a da pritom ne ulaze u vlast, otvara mogućnost takozvane spolja podržane većine ili barem konstruktivnog stava prilikom ključnih glasanja. Za Kurtija, kome nedostaje osam mandata do većine, i takav ustupak može biti razlika između formiranja vlade i još jednog izbornog ciklusa.
Šta znači ustavni rok 7. avgusta?
Vreme je, međutim, faktor koji Kurtiju ne ide u prilog. Ustavni rok za konstituisanje skupštine ističe 7. avgusta, čime se prostor za dogovaranje sužava iz nedelje u nedelju. Ako se do tog datuma ne obezbedi potrebna većina, Kosovo bi se moglo naći pred scenariom koji svi akteri načelno žele da izbegnu, a to su novi, po redu četvrti izbori u nešto više od godinu i po dana.
Upravo je strah od ponovljenog izlaska na birališta ono što povezuje inače suprotstavljene aktere. LDK je jasno stavila do znanja da ne želi da bude taj koji će Kosovo gurnuti u novu kampanju, ali istovremeno insistira da ostaje u opoziciji. Kurti, sa druge strane, pokušava da tu spremnost na saradnju pretoči u konkretne glasove, dok predsednica Osmani, čiji mandat takođe zavisi od odnosa snaga u parlamentu, ima interes da se blokada razreši.
Za sada je jedini opipljiv rezultat ton razgovora, a ne njihov ishod. Kurti govori o racionalnosti, LDK o institucionalnoj saradnji, a kalendar o roku koji se ne pomera. Mislite li da će Kurti do 7. avgusta uspeti da sastavi većinu bez Srpske liste, ili Kosovo ipak čekaju četvrti izbori za nepune dve godine?
