Ostavka pa povratak: Vučić cilja premijersku fotelju
Predsednik najavljuje ostavku i vanredne izbore, a potom mogući povratak na jaču premijersku funkciju. Lista okupljena oko SNS zvala bi se „Ujedinjena Srbija”.
- Vučić najavljuje ostavku na mesto predsednika i vanredne izbore, uz spekulacije o povratku na premijersku funkciju.
- Po Ustavu su ovlašćenja premijera šira od predsedničkih.
- Lista okupljena oko SNS zvala bi se „Ujedinjena Srbija”.
- Ostavka je moguća do kraja jula ili početkom septembra, a izbori bi usledili u roku od 90 dana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će podneti ostavku na mesto šefa države i otvoriti put vanrednim izborima. Iza tog poteza, po tumačenju dela analitičara, ne stoji povlačenje iz politike, već premeštanje težišta moći. Kao mogući ishod pominje se njegov povratak na funkciju premijera, čija su ovlašćenja po Ustavu šira od predsedničkih.
Vremenski okvir već je ocrtan. Ostavka je najavljena za kraj jula, avgust ili početak septembra, a izbori bi, prema zakonu, morali da budu održani u roku od 90 dana, najverovatnije u oktobru ili novembru. Listu okupljenu oko Srpske napredne stranke Vučić je predložio da nosi ime „Ujedinjena Srbija”. Sam potez povlačenja opisao je kao konačan, poručivši da doživotnog vršenja funkcije nema i da je dobro što je tako.
Zašto je premijerska fotelja jača od predsedničke?
Odgovor leži u ustavnoj arhitekturi vlasti. Predsednik Republike u srpskom sistemu ima pretežno reprezentativnu ulogu, uz određena ovlašćenja u oblasti odbrane i predlaganja mandatara. Izvršna vlast, međutim, koncentrisana je u Vladi. Premijer vodi i usmerava rad Vlade, predlaže ministre, odgovara za ekonomsku i socijalnu politiku i drži poluge svakodnevnog upravljanja državom.
Prelazak sa Andrićevog venca na Nemanjinu ulicu zato ne bi bio korak unazad. Bio bi to zaokret ka funkciji koja u praksi odlučuje o budžetu, kadrovima i ključnim politikama. Za lidera koji već drži stranačku većinu, premijersko mesto nudi realniju kontrolu nad izvršnom vlašću nego položaj šefa države.
Predloženi naziv liste „Ujedinjena Srbija” čita se kao pokušaj da se izborni nastup uokviri kao nadstranački i objedinjujući, a ne kao odbrana jedne partije. Naziv istovremeno signalizira nameru da se okupe i manji koalicioni partneri pod jednom kapom, čime se pojednostavljuje kampanja i personalizuje izbor oko jedne figure.
Manevar ili demokratsko osveženje?
Opozicija i deo analitičara potez tumače kao pokušaj vlasti da odloži gubitak moći i zadrži kontrolu nad izbornim procesom. Po toj logici, izbori zakazani u trenutku koji bira vlast, i pod uslovima koje ona određuje, teško da izjednačavaju startne pozicije. Sporni ostaju sastav biračkih spiskova, pristup medijima i uslovi kampanje, teme oko kojih se opozicija godinama žali na neravnopravnost.
Iz vlasti stiže suprotna poruka. Ostavka i izbori predstavljaju se kao dokaz da se vlast ne drži grčevito i da se legitimitet iznova traži od građana. U tom čitanju, potez je znak snage, a ne slabosti, jer vladajuća stranka veruje da bi na izborima ponovo pobedila.
Između te dve interpretacije stoji jedno praktično pitanje. Ako Vučić zaista pređe na mesto premijera, izborna kampanja pretvara se u referendum o njegovom liku, a ne o programima stranaka. Ostaje da se vidi kako će opozicija odgovoriti: zajedničkim frontom ili razjedinjenim nastupom koji vlasti ide naruku. Da li je najava ostavke, po vašoj proceni, iskorak ka promeni ili pažljivo isplaniran manevar da vlast ostane ista?
