Vučić: Hrvatska hoće Srbiju na kolenima, to se neće desiti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da odluka o zadržavanju otvaranja Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom nije doneta po zaslugama Srbije, već pod pritiskom nekoliko članica. Prema njegovim rečima, samo dve ili tri zemlje bile su snažno protiv, dok su druge iznosile primedbe, ali proces je ipak zaustavljen. Izjavu je dao ovih dana, u trenutku kada je Beograd formalno ostao blokiran uprkos preporuci Evropske komisije.

Vučić je najoštrije reči uputio Zagrebu. Naveo je da Hrvatska “hoće da vidi Srbiju na kolenima, isto kao što to sada rade Crnoj Gori”, i poručio da se to, dok je on na čelu države, neće dogoditi. Time je bilateralni spor oko dinamike evropskih integracija ponovo stavljen u centar, na liniji koja godinama opterećuje odnose dve zemlje.

Zašto je Srbija ostala blokirana uprkos preporuci Komisije?

Državni sekretar Nemanja Starović potvrdio je da Srbija i dalje stoji na mestu kada je reč o Klasteru 3, iako je Evropska komisija dala preporuku za otvaranje. Klaster 3 obuhvata poglavlja o konkurentnosti i privrednom rastu, a njegovo otvaranje smatra se jednim od ključnih koraka u nastavku pregovaračkog procesa koji je faktički usporen.

Vučić je precizirao da baltičke, skandinavske i zemlje Beneluksa kao glavnu zamerku ističu činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Poruka predsednika bila je nedvosmislena: Srbija ne menja spoljnu politiku “zbog ucena”. Reč je o poziciji koju Beograd brani od početka rata u Ukrajini, uz obrazloženje da je vojna neutralnost i odbijanje sankcija pitanje suvereniteta, a ne cenkanja u pregovorima.

Ono što ovoj izjavi daje dodatnu težinu jeste povezivanje dva naizgled odvojena pitanja. Vučić je poručio da bi, čak i kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji, tada bilo otvoreno pitanje Kosova i Metohije. Drugim rečima, predsednik tvrdi da popuštanje po jednom uslovu ne bi donelo mir na evropskom putu, već bi otvorilo novi front pritiska. Takva argumentacija spoljni pritisak predstavlja kao lanac uslova bez kraja, a ne kao jednokratnu prepreku.

Reakcije i unutrašnji kontekst

Predsednik je kritikovao i domaće aktere koji, kako je rekao, traže od Evropske unije da Srbiji ne otvara klastere. Taj deo poruke jasno je usmeren ka delu opozicije i građanskog sektora, koje vlast optužuje da radi protiv nacionalnog interesa u Briselu. Opozicija, sa druge strane, godinama odgovara da je za spori napredak odgovorna sama vlast, zbog stanja u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, što su upravo teme na kojima Brisel insistira.

Iz Zagreba su ranije stizale poruke koje Beograd tumači kao dodatno uslovljavanje. Vučić je istakao da na, kako je rekao, “budalaštine” iz susedstva neće odgovarati, čime je pokušao da spor prikaže kao pitanje državničkog dostojanstva, a ne dnevne polemike. Ostaje činjenica da svaka blokada klastera, bez obzira na to ko je pokreće, produžava rok u kojem Srbija ostaje na pola puta ka članstvu.

Diplomatski gledano, Srbija se nalazi u poznatoj poziciji, između zahteva Brisela i sopstvene politike prema Moskvi i Prištini. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li se ova ravnoteža može održavati unedogled, ili će pritisak oko sankcija i Kosova na kraju naterati Beograd na izbor koji do sada odlaže. Šta mislite, da li Srbija može da nastavi evropski put bez uvođenja sankcija Rusiji?