Srbija i SAD u petak otvaraju prvi strateški dijalog

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić saopštio je 14. jula da Srbija i Sjedinjene Američke Države otpočinju strateški dijalog i da je prva sesija zakazana za petak, 17. jul. Mesto je Vašington, povod je poziv državnog sekretara SAD Marka Rubija, a okvir je, prema Đurićevim rečima, prvi put u istoriji podignut na nivo strateškog partnerstva dve države.

Đurić u američkoj prestonici boravi do 17. jula, i to zbog tri stvari: otvaranja strateškog dijaloga, potpisivanja sporazuma sa Nacionalnom aeronautičkom i svemirskom administracijom (NASA) i učešća na konferenciji. Ministar je ocenio da uspostavljanje dijaloga svrstava Srbiju u krug država sa kojima Vašington ima najviši nivo institucionalne saradnje.

Šta je zapravo strateški dijalog?

Za razliku od jednokratne posete ili fotografije uz rukovanje, strateški dijalog je stalni institucionalni okvir. U njemu predstavnici dve države redovno, po unapred dogovorenom ritmu, razmatraju politička, ekonomska, energetska i bezbednosna pitanja. Prevedeno na jezik kuloara: umesto da se svaka tema otvara od nule i zavisi od raspoloženja trenutne administracije, dobija se sto za kojim se sedi po rasporedu.

Prema izveštajima medija, na dnevnom redu bi trebalo da se nađu energetika, infrastruktura, veštačka inteligencija, odbrana i američke investicije, uz Kosovo i Metohiju i situaciju u Bosni i Hercegovini. Ta lista, ako se potvrdi u petak, pokriva praktično sve tačke u kojima se srpska spoljna politika poslednjih godina lomila.

Đurić je uspostavljanje dijaloga opisao kao diplomatski i politički prelomni trenutak u odnosima Beograda i Vašingtona, i naveo da je reč o rezultatu višegodišnjeg rada srpske diplomatije. Poređenje koje je sam ponudio ide u pravcu Mađarske, države koja je status strateškog partnera pretočila u ekonomske efekte.

Kontrast sa drugim kolosekom srpske spoljne politike je očigledan i ne treba ga zaobilaziti. Dok Beograd odbija potpis na proukrajinsku deklaraciju i time drži distancu prema jednom delu zapadnog bloka, sa Vašingtonom istovremeno podiže odnose na najviši institucionalni nivo koji je ikada imao. Dva poteza koja se na papiru tuku, u praksi su ista računica: zadržati sve kanale otvorene i ne zatvoriti nijedna vrata pre nego što bude moralo.

Najava, a ne svršen čin

Ovde je potreban jasan ograničavajući okvir. Prva sesija još nije održana. Sve što danas postoji jeste najava ministra spoljnih poslova, datum u kalendaru i poziv koji je stigao iz Stejt dipartmenta. Šta će od strateškog dijaloga biti u praksi, meri se tek posle petka: kakav je zaključni dokument, koliko su konkretne obaveze, i, najvažnije, da li je dogovorena dinamika narednih sesija ili ostaje na dobroj volji.

Đurić je paralelno podsetio da je Srbija ispunila obaveze za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unijom, ali da odluka Evropske komisije još nije doneta. Time je, hteo ili ne, sam postavio meru po kojoj će se petak čitati: Vašington otvara vrata brže nego Brisel, a Beograd ulazi kroz oba.

Ono što se u ovom trenutku može tvrditi sa sigurnošću jeste da 17. jul postaje datum koji vredi zabeležiti. Sve preko toga je očekivanje, a očekivanja u diplomatiji imaju kratak rok trajanja.

Da li strateški dijalog sa Vašingtonom može da donese konkretne investicije i pomak oko Kosova i Metohije, ili će ostati na formi bez sadržaja?