Đurić: Srbija vodi izbalansiranu spoljnu politiku
Dan posle otvaranja strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Državama, šef diplomatije poručuje da Srbija ostaje na kursu ravnoteže i čuva odnose sa svim relevantnim faktorima.
- Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da Srbija vodi izbalansiranu spoljnu politiku i pažljivo prati sve geopolitičke promene.
- Poruka je stigla dan posle otvaranja strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Državama u Vašingtonu.
- Đurić je istakao energetsku stabilnost, uz podsećanje da Srbija nije imala višesatne totalne kolapse elektroenergetskog sistema.
- Očekuje se da se gasni aranžman sa Rusijom produži do kraja godine.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da Srbija vodi izbalansiranu spoljnu politiku i da pažljivo prati sve geopolitičke promene. Poruka je stigla dan posle otvaranja strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Državama u Vašingtonu, u trenutku kada Beograd pokušava da istovremeno održi odnose sa tradicionalnim partnerima na Istoku i sa Zapadom.
Đurić je naveo da Srbija želi dobre odnose sa svim relevantnim faktorima u svetu, uključujući tradicionalne prijatelje. Time je ponovio formulu koju srpska diplomatija koristi već godinama: ne biramo tabore, tražimo interes. Razlika je što se ta formula sada testira u zaoštrenom geopolitičkom trenutku, kada se od malih država sve češće traži da se jasno svrstaju.
Zašto baš sada dolazi poruka o ravnoteži?
Vremenski okvir nije slučajan. Otvaranje strateškog dijaloga sa Vašingtonom lako bi moglo da se protumači kao zaokret ka Zapadu, pa je izjava o izbalansiranoj politici pokušaj da se ta percepcija odmah ublaži. Đurić šalje dvostruku poruku: Beograd razgovara sa Amerikom, ali ne napušta odnose koje je gradio na drugim stranama.
U toj računici ključno mesto zauzima energetika. Ministar je istakao da, za razliku od drugih, Srbija nije imala višesatne totalne kolapse elektroenergetskog sistema. Poruka je usmerena i unutra i napolje: prema domaćoj javnosti kao dokaz stabilnosti, a prema partnerima kao argument da se postojeći aranžmani isplate. U pozadini je očekivanje da se gasni aranžman sa Rusijom produži do kraja godine, što ostaje jedna od najosetljivijih tačaka srpske spoljne politike.
Balans, međutim, ima cenu. Što je dijalog sa Vašingtonom dublji, to su pitanja o energetskoj zavisnosti od Moskve glasnija. Srbija pokušava da vozi po sredini puta na kome se trake sve više sužavaju.
Šta ravnoteža znači u praksi?
Za srpsku diplomatiju izbalansirana politika nije novost, već okvir koji traje. Ono što se menja jeste kontekst: rat u Ukrajini, pritisak da se usklade spoljnopolitičke odluke sa Evropskom unijom i istovremeno interes za jeftin ruski gas čine da svaki potez nosi više težine nego ranije.
Đurić je diplomatske aktivnosti srpskog rukovodstva predstavio kao dokaz da ravnoteža funkcioniše u praksi, a ne samo kao parola. Posete, sastanci i otvaranje novih kanala komunikacije, po toj logici, pokazuju da Beograd uspeva da razgovara sa svima. Kritičari bi rekli da politika bez jasnog opredeljenja pre ili kasnije mora da izabere, i da odlaganje tog izbora nije strategija nego kupovina vremena.
Naredni test biće upravo gasni aranžman i tok strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Državama. Ako oba koloseka nastave paralelno, teza o ravnoteži dobija potvrdu. Ako jedan počne da guši drugi, Srbija će morati da precizira gde su granice tog manevra.
Da li Srbija može trajno da održi jednaku distancu prema Istoku i Zapadu, ili je ravnoteža samo odloženo opredeljenje?
