Priština u panici: Kurtija optužuju da je izgubio Ameriku

Otvaranje strateškog dijaloga i partnerstva Srbije i Sjedinjenih Država, dogovoreno 17. jula na sastanku Marka Đurića i državnog sekretara Marka Rubija, u Prištini je odjeknulo kao poraz. Pristupanje Srbije programu Artemis dodatno je pojačalo utisak da se Vašington okreće Beogradu, dok strateški dijalog sa privremenim institucijama u Prištini ostaje suspendovan.

Krivicu za taj obrt albanska opozicija i deo bivših diplomata svaljuju na premijera Aljbina Kurtija. Po njihovom čitanju, jednostrani potezi njegove vlasti i odnos prema srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji doveli su Prištinu u izolaciju u trenutku kada Beograd produbljuje odnose sa svojim, kako se navodi, najvažnijim saveznikom.

Zašto se Vašington okreće Beogradu?

Sadržaj sastanka Đurić-Rubio i formulacija o strateškom partnerstvu dali su Beogradu diplomatski adut kakav godinama nije imao. U Prištini je, s druge strane, suspenzija strateškog dijaloga protumačena kao direktna posledica konfrontacione politike koju vodi Kurtijev kabinet.

Vlora Čitaku, funkcionerka Demokratske partije Kosova, ocenila je da se Priština sve više izoluje dok Srbija gradi strateško partnerstvo sa Vašingtonom. Njena partija, kao i drugi opozicioni glasovi, u tome vide potvrdu da je jednostrani kurs vlade skupo koštao Kosovo na najvažnijoj međunarodnoj adresi.

Bivši ministri spoljnih poslova Petrit Selimi i Enver Hodžaj otišli su korak dalje. Selimi je stav opozicije sažeo tvrdnjom da je kosovska diplomatija pod Kurtijem umesto pregovaranja posegnula za propagandom, dok Hodžaj tvrdi da je Kosovo postalo talac konfrontacione politike sopstvene vlade. Obojica poraz u Vašingtonu opisuju kao samonanetu ranu, a ne kao spoljni pritisak.

Kako je Priština ostala bez glavnog saveznika

Deo albanskih i srpskih medija povezuje zahlađenje sa tretmanom Srba na Kosovu i Metohiji. Po tom čitanju, Vašington menja odnos prema Prištini i zbog položaja srpske zajednice, a ne samo zbog šireg geopolitičkog preraspoređivanja na Balkanu. Kurtijeva vlast te ocene odbacuje i insistira na tome da je reč o suverenim odlukama koje su u interesu Kosova.

Iz Beograda se, po našim saznanjima, ovaj trenutak čita kao potvrda strpljive diplomatije. Kuloari u Prištini, međutim, otkrivaju dublju zabrinutost: gubitak statusa privilegovanog partnera SAD za albansku politiku nije tehnički zastoj, već udar u temelj spoljnopolitičkog identiteta izgrađenog na bliskosti sa Vašingtonom.

Ostaje otvoreno pitanje da li je suspenzija strateškog dijaloga privremena posledica jednog političkog ciklusa ili trajniji zaokret. Za Beograd je otvaranje partnerstva sa SAD kapital koji tek treba pretočiti u konkretne rezultate, a za Prištinu je unutrašnji obračun oko odgovornosti tek počeo.

Da li će Priština preispitati svoj kurs prema Vašingtonu, ili će odgovornost i dalje tražiti izvan sopstvenih odluka?