Strateški dijalog SAD i Kosova čeka obaveze prema Srbima
Dan posle zahteva predsednice Široke Pulje senatorima Šahin i Durbinu, Vašington je ponovio da obnova dijaloga zavisi od ispunjenja obaveza prema kosovskim Srbima.
Američki Stejt department ponovio je da se Strateški dijalog sa Kosovom može razvijati tek kada se stvore odgovarajući uslovi, među kojima je i ispunjavanje obaveza Prištine prema kosovskim Srbima. Odgovor je stigao 13. oktobra, dan pošto je predsednica Kosova Justina Široka Pulja u Prištini od američkih senatora Džin Šahin i Dika Durbina zatražila da se dijalog ponovo pokrene.
Prema saopštenju Kancelarije predsednice, Široka Pulja je tom prilikom istakla značaj dijaloga za produbljivanje partnerstva i unapređenje zajedničkih prioriteta. Prema pisanju RTS-a, slične zahteve su poslednjih dana, direktno na sastancima u Prištini, američkoj administraciji i senatorima uputile i druge prištinske institucije.
Ko je dao odgovor Prištini
Izvori se ne slažu oko toga ko je autor poruke. RTS prenosi da je reč o saopštenju Ambasade SAD u Prištini, dostavljenom listu Koha ditore. Radio Slobodna Evropa i Radio KiM navode da je odgovor u pisanoj formi dao portparol Stejt departmenta, i to Radiju Slobodna Evropa 13. oktobra. Tekst RTS-a ne navodi kada je ambasada dostavila svoje saopštenje, pa se datum može potvrditi samo za odgovor Stejt departmenta.
Sadržaj je u oba slučaja isti. Portparol Stejt departmenta rekao je za Radio Slobodna Evropa:
„Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Država i naroda Kosova.“
U saopštenju koje RTS pripisuje ambasadi stoji i da se Vašington raduje razvoju dijaloga „kada se steknu odgovarajući uslovi, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova u vezi sa kosovskim Srbima“.
Šta Vašington nije rekao
Stejt department je time ponovio stav iz jula 2026. Nije precizirao da li je Priština od tada napredovala, niti koji konkretni koraci još nedostaju. Ni obaveze koje očekuje nisu pobrojane.
SAD su Strateški dijalog suspendovale na neodređeno vreme u septembru 2025, zbog zabrinutosti u vezi sa postupcima tadašnje Kurtijeve vlade u tehničkom mandatu. Ambasada je tada navela da su mere protiv srpskih institucija na Kosovu povećale tenzije i nestabilnost i ograničile mogućnost Vašingtona da sa Prištinom produktivno radi na zajedničkim prioritetima.
Radio Slobodna Evropa podseća da SAD i Evropska unija godinama traže od Prištine da sprovede sporazume iz dijaloga sa Beogradom, pre svega osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu sa Osnovnim sporazumom iz 2023. i Ohridskim aneksom. Kancelariji predsednice Kosova poslato je pitanje o Zajednici srpskih opština, ali odgovor do objavljivanja tog teksta nije stigao.
Priština, prema istom izvoru, tvrdi da sprovođenje obaveza mora biti obostrano. Njeni potezi na severu, od ukidanja upotrebe srpskog dinara do zatvaranja većine srpskih paralelnih institucija, imali su, kako navodi, za cilj uspostavljanje vladavine prava. Ona traži i da Srbija potpiše Osnovni sporazum, što je Beograd odbio.
Šahin: dijalog bi trebalo obnoviti, ali
Senatorka Šahin rekla je za Radio-televiziju Kosova da bi bilo veoma dobro da se Strateški dijalog ponovo pokrene. Kao izazove pomenula je promene u američkoj administraciji i u Stejt departmentu.
O sastanku Srpske liste sa istim senatorima u Ambasadi SAD u Prištini pisali smo ranije. Predsednik te stranke Zlatan Elek i šef poslaničkog kluba Igor Simić tada su, prema saopštenju Srpske liste, izrazili zabrinutost za prava i bezbednost Srba, uz isticanje da Zajednica srpskih opština nije osnovana i da je sporna zastupljenost Srba u institucijama. U saopštenju nije navedeno šta su senatori o tome rekli.
Bondstil i procena analitičara
Kosovo bi saradnju u bezbednosti da produbi i zahtevom da kamp Bondstil postane stalna američka baza. Senator Durbin rekao je da taj predlog treba ozbiljno razmotriti i da je kosovska vlada za tu svrhu predložila finansijski sporazum. Pentagon i vlada u Prištini nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa o predlogu.
Adrijan Štuni, stručnjak za bezbednost i spoljnu politiku iz Vašingtona, ocenio je za Radio Slobodna Evropa da suspenzija dijaloga nije prekid celokupne saradnje, jer se ona u oblasti bezbednosti i jačanja kosovskih vojnih kapaciteta nastavlja. Pogođen je, po njegovim rečima, okvir na visokom nivou, a suspenziju je nazvao „političkom i diplomatskom kaznom“. Za nastavak dijaloga, kaže, potrebno je više od političkog kompromisa koji je omogućio izbor Široke Pulje:
„Bez konkretnih i brzih koraka za stvaranje odgovarajućih okolnosti, ispunjavanje zahteva SAD i realizaciju ranije preuzetih obaveza, ne vidim da je realno očekivanje da će se strateški dijalog nastaviti.“
Štuni je dodao da je odluka u rukama izvršne vlasti, a ne senatora, čije posete pomažu da Kosovo ostane u američkoj pažnji. Za predlog o Bondstilu bio je odlučniji:
„Šanse su male da dobije pozitivan odgovor od sadašnje administracije, koja trenutno ozbiljno razmatra smanjenje vojnog prisustva u Evropi.“
Prema njegovoj oceni, finansijska ponuda Prištine nije zanemarljiva, ali će odluka Vašingtona zavisiti prvenstveno od strateških i vojnih interesa.
