Kurti posle presude Tačiju: kazna je nepravda, sledi žalba

Premijer Kosova Aljbin Kurti nazvao je danas prvostepenu presudu četvorici bivših čelnika Oslobodilačke vojske Kosova “neprihvatljivom nepravdom” i najavio da će Priština u žalbenom postupku tražiti da odluka Specijalizovanih veća u Hagu bude izmenjena. Poruku je uputio video obraćanjem, u kojem je najavio i da će Vlada Kosova nastaviti da institucionalno podržava Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija tokom celog žalbenog postupka.

Specijalizovana veća su ranije tog dana Tačiju i Krasnićiju izrekla kaznu od po 25 godina zatvora, Veseljiju 18, a Seljimiju 13 godina, o čemu je Srpske vesti izvestio čim je presuda objavljena. Odluka nije pravosnažna.

Kurti je u obraćanju, kako prenosi B92, poručio:

“Presuda je možda formalno izrečena u ime naroda Kosova, ali ovu praznu formulu ne treba mešati sa voljom naroda. Ova presuda definitivno mora biti promenjena i ispravljena u apelacionom postupku, i to što je pre moguće. U ovim teškim trenucima, uz porodice smo bivših lidera OVK i svih saboraca oslobodilaca.”

Prema navodima portala KoSSev, reč je o obraćanju koje je Kurti uputio uveče, pošto je presuda tokom dana već bila poznata javnosti. N1 i B92 vreme objave ne navode. U delu obraćanja koji prenosi KoSSev, Kurti je istu poruku ponovio i eksplicitnije: “Presuda mora biti promenjena i ispravljena u žalbenom postupku, i to što pre.”

Šta je sud zapravo odlučio?

Kurti je kao ključan deo odluke izdvojio činjenicu da su sva četvorica oslobođena po svih šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti, uz obrazloženje veća da tužilaštvo nije van razumne sumnje dokazalo postojanje širokog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo. To, po njegovim rečima, znači da presuda ne dovodi u pitanje ni legitimitet, ni razloge zbog kojih je OVK nastala.

Istovremeno, prema sažetku presude, sva četvorica su proglašena krivim za četiri ratna zločina: protivzakonito ili proizvoljno pritvaranje 385 osoba, surovo postupanje prema najmanje 49 ljudi, mučenje najmanje 303 osobe i ubistvo najmanje 96 ljudi. Upravo na te nalaze, tvrdi Kurti, žalba će se najviše osloniti.

Premijer Kosova je otišao korak dalje i osporio sam mandat suda, ocenivši da se pravda “vodi samo na jednu stranu rata”.

“Kada se na optuženičkoj klupi nalaze samo pripadnici jedne etničke zajednice, dok državni aparat koji je počinio masakre, deportacije i genocidne zločine ostaje izvan jurisdikcije, neizbežno se stvara slika jednoetničke pravde”, rekao je Kurti, prema prenosu KoSSev-a.

Istorijski kontekst i sporne optužbe

Veći deo obraćanja Kurti je posvetio nastanku procesa koji je doveo do osnivanja Specijalizovanih veća. Podsetio je da je sve počelo 15. aprila 2008, kada je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podnet predlog rezolucije o navodnoj nezakonitoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, čiji je prvi potpisnik bio ruski poslanik Konstantin Kosačev, a među potpisnicima i srpski delegat Miloš Aligrudić. Optužbe vezane za takozvanu Žutu kuću i trgovinu organima, naglasio je Kurti, tužilaštvo nikada nije uspelo da potkrepi dokazima do te mere da uđu u optužnicu.

Kurti je pomenuo i da su u odbrani, koja je dokazni postupak vodila od septembra do decembra prošle godine, kao svedoci učestvovali bivši američki diplomata Kristofer Hil i nekadašnji vrhovni komandant NATO snaga za Evropu Vesli Klark. Prema njegovim rečima, njihova svedočenja su osporila tezu o centralizovanoj komandi OVK koja je navodno kontrolisala svaku akciju na terenu.

Premijer je poručio i da institucionalna podrška osuđenima neće izostati:

“Kosovo će nastaviti da podržava Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija u žalbenom postupku, uz punu, dostojanstvenu i institucionalnu zaštitu.”

Protest ispred EULEX-a

Dok je Kurti pripremao obraćanje, kosovska policija je privela jednu osobu na protestu ispred sedišta EULEX-a u Kosovu Polju. Ramuš Haradinaj je pozvao demonstrante da ne prave nerede, dok je Kurti u svom obraćanju upozorio da presuda “ne sme da bude tačka na kojoj se sve završava”, pozivajući se na datum, 16. septembar 2026.

Žalbeni postupak pred Apelacionim većem tek treba da počne, a rok u kojem će odbrana podneti žalbu za sada nije objavljen. To je pitanje na koje će prištinski i haški zvaničnici tek morati da odgovore u narednim nedeljama.