Priština razrešila sedam srpskih tužilaca, EU osudila potez

Vršilac dužnosti predsednika Kosova potpisao je u utorak, 21. jula, dekret kojim se razrešava sedam srpskih tužilaca koji su radili u pravosudnom sistemu na Kosovu. Odluka je formalizovana u Prištini, a odnosi se na tužioce srpske nacionalnosti koji su ostavke podneli još 2022. godine, nakon što su se Srbi povukli iz kosovskih institucija.

Postupku je prethodila odluka Tužilačkog saveta Kosova, koji je te ostavke prihvatio pre nego što je akt o razrešenju stigao na potpis. Time je, u proceduralnom smislu, zaokružen proces koji je otvoren pre gotovo tri godine, ali koji do sada nije bio formalno okončan. Reakcija iz Brisela stigla je gotovo istog dana.

Zašto Brisel potez naziva nespojivim sa vladavinom prava?

Evropska unija ocenila je da je razrešenje srpskih tužilaca nespojivo sa zakonom i sa načelima vladavine prava. Poruka iz Brisela precizirala je da jednostrani potezi ove vrste opterećuju već krhku situaciju na terenu i dodatno komplikuju napore da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine.

Suština evropske primedbe tiče se načina na koji je odluka doneta, a ne samo njenog sadržaja. Tužilaštvo je institucija koja se, po standardima koje EU postavlja pred Prištinu, mora graditi kroz inkluzivne procedure i uz učešće svih zajednica. Razrešenje tužilaca iz redova srpske zajednice, u trenutku kada je poverenje na najnižim granama, Brisel čita kao korak koji udaljava, a ne približava kosovske institucije evropskim merilima.

Za srpsku zajednicu na severu Kosova ovaj potez ima i simboličku težinu. Tužioci o kojima je reč napustili su sistem 2022. godine kao deo šireg povlačenja Srba iz institucija, a njihovo formalno razrešenje sada zatvara vrata za scenario u kojem bi se ti kadrovi vratili na svoja mesta u okviru eventualnog dogovora.

Kako odluka pada u trenutku zastoja u dijalogu?

Vremenski okvir odluke posebno je osetljiv. Dekret je potpisan uz pojačane pritiske na Srbe na severu Kosova i uz vidljiv zastoj u dijalogu koji Beograd i Priština vode uz posredovanje Evropske unije. Umesto koraka koji bi otvorio prostor za razgovor, potez iz Prištine tumači se kao jednostrana mera koja dodatno zamrzava atmosferu.

Pitanje statusa srpskih tužilaca i sudija deo je šireg čvora koji pregovarači godinama pokušavaju da razmrse. Formiranje pravosudnih tela u kojima bi srpska zajednica imala mesto jedno je od otvorenih poglavlja normalizacije, a svaka odluka koja se donosi mimo tog okvira teško da može proći bez reakcije. Brisel je tu reakciju ovog puta izneo bez uvijanja.

Beograd potez posmatra kroz prizmu doslednog obrasca u kojem se, kako se ocenjuje iz srpske prestonice, položaj Srba na Kosovu sistematski sužava. Priština, sa druge strane, odluke ovog tipa predstavlja kao unutrašnje pravosudno pitanje i primenu sopstvenih procedura. Između te dve optike stoji Evropska unija, koja je ovog puta jasno stala na stranu ocene da procedura nije bila u skladu sa vladavinom prava.

Ono što ostaje otvoreno jeste da li će ova ocena Brisela imati stvarnu težinu u nastavku dijaloga ili će, kao i mnogi ranijih upozorenja, ostati na nivou saopštenja. Da li potez Prištine najavljuje novu fazu zaoštravanja pred sledeći krug razgovora, ili je reč o proceduralnom činu koji će brzo pasti u drugi plan?