Sorensen: obaveze iz dijaloga ne staju zbog izbora

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen odbacio je pristup po kome jedna strana čeka drugu da prva krene sa sprovođenjem sporazuma, i poručio da novog sastanka na najvišem nivou neće biti dok oba lidera ne budu spremna da sa njega odu sa rezultatom. Izjavio je to u intervjuu koji je prištinska Gazeta ekspres objavila 5. avgusta, prvom pisanom intervjuu koji je Sorensen dao nekom mediju na Kosovu.

Pitanja su mu poslata u julu, nekoliko dana posle nenajavljene posete Prištini. Ocena koju je dao o Sporazumu o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovom Aneksu je da su i dalje na snazi i pravno obavezujući za obe strane, ali da je sprovođenje daleko ispod onoga na šta su se Beograd i Priština obavezali. “Implementacija nije tamo gde bi trebalo da bude. Ona nije opcionalna”, naveo je Sorensen. Isto je, kako tvrdi, rekao i u Beogradu i u Prištini.

Ko treba prvi da povuče potez?

Prema Sorensenu, to pitanje je pogrešno postavljeno. “Ne radi se o tome ko će prvi da povuče potez. Nijedna strana ne treba da čeka onu drugu”, rekao je izaslanik EU.

Obaveze koje je nabrojao teku paralelno:

• Priština, na osnovu člana 7 Aneksa, odmah pokreće pregovore o konkretnim aranžmanima i garancijama za odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice
• Beograd se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama
• Beograd prihvata kosovska dokumenta i simbole

Za sve tri stavke Sorensen je ocenio da kasne. Time je javno napustio redosled koji je u dijalogu godinama bio operativna pretpostavka, po kome se prvo očekivao potez Prištine oko samoupravljanja srpske zajednice, pa tek onda koraci Beograda. Politički efekat te promene je dvostruk: Prištini uklanja argument da čeka Beograd, a Beogradu uklanja argument da čeka formiranje Zajednice srpskih opština.

Šta je Brisel upisao kao pomak

Kao konkretne rezultate od stupanja na dužnost Sorensen je naveo dva. Zajednička komisija za nestala lica se početkom ove godine prvi put sastala u trostranom formatu, što se tiče porodica koje decenijama čekaju odgovor. Drugi je privremeno rešenje za državljane Srbije koji rade i studiraju na Kosovu, koji sada mogu da dobiju radne i boravišne dozvole.

Uz to je otvorio i pitanje srpskih sudija i tužilaca. Evropska unija je, kako je precizirao, pozdravila povlačenje njihovih ostavki 15. jula, a zatim izrazila zabrinutost zbog onoga što je usledilo. Prihvatanje ostavki koje su prethodno već povučene, po njegovoj oceni, deluje nespojivo sa kosovskim zakonom i sa propisanim postupkom. Sorensen je dodao da neće propisivati proceduru, nego da će EU ocenjivati ishod: da li pravosuđe stvarno jeste višenacionalno i da li srpska zajednica u njemu ima poverenja. Pozvao se pritom na Briselski sporazum iz 2013. i Sporazum o pravosuđu iz 2015, koji je na snazi od 2017.

Taj podsetnik ima svoju težinu. Od Briselskog sporazuma, potpisanog u aprilu 2013, prošlo je 13 godina, a Zajednica srpskih opština nije formirana. Aneks iz 2023. koristi reč “odmah” za pregovore o samoupravljanju, i taj rok teče već treću godinu.

Sastanak lidera nije nagrada

Na pitanje kada bi mogao da bude održan novi sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, Sorensen je odgovorio da neće navoditi datum i da obe strane tačno znaju šta je potrebno da bi do njega došlo.

“Sastanak na visokom nivou nije nagrada i nije prilika za fotografisanje”, rekao je Sorensen, izvorno na engleskom.

Sastanak se, po njegovim rečima, saziva onda kada može nešto da proizvede, veliko ili malo. “Biće sazvan kada okolnosti to budu dozvolile i kada oba lidera budu spremna da ostvare rezultate”, kazao je izaslanik EU, uz napomenu da je visoka predstavnica spremna da ga sazove pod tim uslovom.

Na pitanje o izjavama iz Beograda, uključujući i onu o etničkom čišćenju, Sorensen je ponovio zvaničan stav Unije.

“U Evropi nema mesta za retoriku koja zagovara, opravdava ili relativizuje etničko čišćenje”, naveo je, izvorno na engleskom.

Takve izjave, dodao je, vređaju žrtve i preživele, nespojive su sa evropskim putem i suprotne su obavezama slobodno preuzetim u dijalogu, bez obzira sa koje strane dolaze. Cenu, kako je rekao, plaćaju oni koji moraju da žive jedni pored drugih dugo pošto se izjave zaborave.

Izborni kalendar nije opravdanje

Dug tehnički mandat vlade sužava ono što može da se odluči i isporuči, priznao je Sorensen govoreći o političkoj situaciji na Kosovu. Odmah je, međutim, dodao da obaveze iz Sporazuma vezuju Beograd i Prištinu, a ne samo vlade koje su trenutno na vlasti.

“Obaveze ne prestaju da važe zbog izbornog kalendara ili koalicionih pregovora”, rekao je Sorensen, izvorno na engleskom, uz ocenu da to podjednako važi i u Prištini i u Beogradu.

Ta rečenica je upućena na obe adrese i teško je pročitati je kao diplomatsku uljudnost.

Sorensen se osvrnuo i na očekivanja da se u proces uključi visoka predstavnica Kaja Kalas. Rekao je da je ona u potpunosti upoznata sa stanjem, da joj on podnosi izveštaje i da je normalizacija na njenom dnevnom redu, ali je upozorio na pretpostavku da angažovanje više instance u Briselu može da zameni odluke koje mogu da donesu samo Beograd i Priština. Nijedan spoljni akter, kako je naveo, ne može umesto njih da sprovede sporazume.

Prvi merljiv ishod neće doći sa sastanka lidera. Doći će iz onoga što kosovske institucije urade sa ostavkama srpskih sudija i tužilaca povučenim 15. jula, jer to Brisel već ocenjuje, bez datuma i bez najave.