Haški sud odbio Tačijev zahtev, presuda u septembru

Sudsko veće Specijalizovanih veća za ratne zločine sa sedištem u Hagu odbilo je zahtev odbrane bivšeg kosovskog lidera Hašima Tačija da bude privremeno pušten iz pritvora. Tači tako ostaje u pritvorskoj jedinici do izricanja prvostepene presude, koje je zakazano za 16. septembar ove godine.

Odluka je proceduralnog karaktera i ne prejudicira ishod postupka, ali potvrđuje da veće nije našlo osnov da menja režim pritvora u završnoj fazi suđenja. Tači se pred sudom u Hagu tereti za dela počinjena tokom i neposredno posle sukoba na Kosovu krajem devedesetih godina, u predmetu koji vodi Specijalizovano tužilaštvo.

Bivši predsednik Kosova nalazi se u pritvoru od novembra 2020. godine, kada je i podneo ostavku na tu funkciju neposredno po potvrđivanju optužnice. Njegova odbrana je u više navrata tražila puštanje uz jemstva ili blaži režim, uz obrazloženje da ne postoji rizik od bekstva niti ometanja postupka. Veće je te argumente do sada odbijalo, ostajući pri oceni da uslovi za ukidanje pritvora nisu ispunjeni.

Zašto je zahtev odbrane ponovo odbijen?

Suština spora je u proceni rizika. Odbrana tvrdi da je Tači tokom celog postupka sarađivao sa sudom i da dužina pritvora, koja se meri godinama, više nije srazmerna. Tužilaštvo, s druge strane, insistira na težini optužbi i na tome da blizina izricanja presude dodatno govori u prilog zadržavanju osumnjičenog u pritvoru.

Veće je, presuđujući, stalo na stranu tužilaštva. U predmetima ovog ranga, gde se sudi za najteža krivična dela, sudije po pravilu izbegavaju svaku izmenu koja bi mogla da ugrozi prisustvo optuženog na izricanju presude. Odbrana je najavila da će razmotriti dalje pravne korake, uključujući moguću žalbu na ovu odluku, ali takvi koraci retko menjaju osnovni tok završne faze.

Za Beograd i Prištinu proces ima i širu dimenziju. Reč je o čoveku koji je godinama bio jedna od centralnih figura kosovske politike, pa svaka procesna odluka odjekuje i van sudnice, u političkim krugovima na obe strane.

Šta dalje sledi u haškom postupku

Kalendar je sada jasan. Do 16. septembra veće završava većanje i priprema prvostepenu presudu, koja će biti pročitana javno. Tek tada će se znati da li je tužilaštvo dokazalo navode iz optužnice i, ako jeste, kolika kazna sledi. Prvostepena presuda po pravilu nije kraj puta, jer i odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe pred žalbenim većem.

Do tada, Tači ostaje u pritvoru u Hagu, a njegov status se neće menjati bez nove odluke veća. Proceduralno odbijanje ovog zahteva praktično zatvara prostor za bilo kakvu promenu režima pre septembra.

Ostaje pitanje koje nadilazi sudnicu: kako će presuda, kakva god da bude, biti primljena u regionu u kome se prošlost i dalje čita na dva potpuno različita načina?