Vučić otkrio rokove: predsednički izbori od kraja decembra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je najprecizniji vremenski okvir za naredni izborni ciklus do sada, navodeći da bi parlamentarni izbori mogli biti održani u oktobru ili novembru ove godine, a predsednički potom, u rasponu od kraja decembra do početka februara. Redosled je, prvi put ovako jasno, postavljen kao dvostepen: prvo Skupština, pa predsedničko mesto.

Vučić je precizirao i kako termini jedne izborne trke određuju drugu. Ako parlamentarni izbori budu u oktobru, predsednički bi, po njegovim rečima, mogli biti od kraja decembra do početka januara. Ako parlamentarni budu u novembru, predsednička trka bi se pomerila na januar, a moguće i na sam početak februara 2027. Time je odbačena ranija neizvesnost oko toga da li se glasa istovremeno ili u razmaku.

Zašto je ovo novo u odnosu na dosadašnje najave?

Do sada je javnost imala uglavnom uopštene signale o „skorim izborima“ bez utvrđenog redosleda. Sada je predsednik izneo dva elementa koja menjaju sliku. Prvi je jasan poredak, parlamentarni pa predsednički, čime se otvara pitanje kontinuiteta vlasti u prelaznom periodu između dve trke. Drugi je lična odluka koju je najavio: da će podneti ostavku na mesto predsednika republike kako bi se kandidovao za premijera.

Ta najava je, u ustavnom smislu, najteža stavka. Ostavka šefa države pokreće rokove za nove predsedničke izbore i privremeno prebacuje deo ovlašćenja na predsednika Skupštine. Ako predsednik nameru sprovede, Srbija bi u kratkom roku prošla kroz dva glasanja i kroz promenu na najvišem državnom mestu, uz istovremeno formiranje nove vlade. Za jedan izborni ciklus, to je izuzetno gust raspored.

Reakcije iz opozicije usmerene su na ono što nazivaju izbornim uslovima. Deo kritika odnosio se na kol-centre i takozvane „sigurne glasove“, koje predsednikovi protivnici vide kao mehanizam pritiska na birače. Vučić je te prigovore odbacio, opisavši kol-centre i rad na terenu kao uobičajene, legitimne izborne aktivnosti svake ozbiljne stranke. Poručio je da tu nema ničeg spornog i da je reč o standardnom radu pred glasanje.

Šta znači sukob oko studentske akcije?

U istom obraćanju predsednik je otvorio i front prema studentskom pokretu. Optužio je studente da kopiraju taktiku njegove stranke, konkretno kroz akciju pod nazivom „Student zove“, u kojoj aktivisti telefonski i neposredno kontaktiraju građane. Time je pokušao da relativizuje razliku između rada vladajuće strukture na terenu i mobilizacije koja dolazi iz studentskih redova.

Studentski pokret je poslednjih meseci ostao najuporniji izazivač vlasti, sa mrežom lokalnih zborova i sve prisutnijom terenskom kampanjom. Predsednikova poruka je time dvostruka. Sa jedne strane brani sopstvene metode kao normalne, a sa druge sugeriše da ista sredstva koristi i druga strana, pa da tu nema moralne prednosti. Opozicija u tome vidi pokušaj da se izjednače neuporedive stvari, državni aparat i građanska samoorganizacija.

Ostaje otvoreno pitanje kalendara. Precizni datumi zavise od odluke o raspisivanju parlamentarnih izbora, a ona povlači sve ostalo, uključujući i moment predsednikove ostavke. Do tada, tri broja drže pažnju javnosti: mesec parlamentarnih izbora, raspon predsedničkih od kraja decembra do februara, i trenutak u kome bi Vučić prešao sa mesta predsednika na mesto kandidata za premijera.

Da li vam redosled parlamentarni pa predsednički izbori deluje kao logičan sled, ili kao način da se prelazni period iskoristi u korist vladajuće strane?