Ruski svet donirao školama knjigu o aneksiji Krima
Fondacija Ruski svet, pod sankcijama Evropske unije od 2022, poslala je u 16 škola u Srbiji i 27 u Republici Srpskoj priručnik u kojem je aneksija Krima opisana kao referendum.
- Fondacija Ruski svet opremila je 16 škola u Srbiji i 27 u Republici Srpskoj knjigama, laptopovima i interaktivnim tablama.
- Među doniranim naslovima je priručnik O Rusiji i Rusima iz 2015, u kojem poglavlje o Krimu nosi naslov Povratak Republike Krim Rusiji.
- Fondacija je na listi sankcija Evropske unije od 2022, uz obrazloženje da je Moskva koristi za širenje uticaja.
- Ministarstva u Srbiji i Bosni i Hercegovini nisu odgovorila na pitanja o spornom sadržaju.
Fondacija „Ruski svet”, koja se od 2022. nalazi na listi sankcija Evropske unije, donirala je nastavnu opremu i knjige za 16 škola u Srbiji i 27 škola u Republici Srpskoj. Među knjigama koje su stigle u školske biblioteke je i priručnik „O Rusiji i Rusima” iz 2015, u kojem se vladavina Vladimira Putina opisuje kao period privrednog rasta, a ruska aneksija Krima predstavlja kao ishod referenduma.
Svečana primopredaja u Srbiji održana je početkom jula u Osmoj beogradskoj gimnaziji, a u Republici Srpskoj 2. jula u Narodnoj biblioteci u Banjaluci. Donaciju je najavila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Iz fondacije su saopštili da su tokom jula, uz pomoć ruske diplomatije, opremili 60 obrazovnih ustanova u Srbiji, u entitetu u Bosni i Hercegovini i u Tunisu.
Šta piše u knjizi koja je stigla u škole
Priručnik je namenjen učenju ruskog kao stranog jezika i obrađuje geografiju, istoriju i kulturu Rusije. Poglavlje o poluostrvu nosi naslov „Povratak Republike Krim Rusiji”. U njemu stoji da su stanovnici 2014. održali referendum na kojem su odlučili da se otcepe od Ukrajine i pripoje Rusiji. Da aneksija nije međunarodno priznata, u knjizi ne piše.
Deo o Putinu vezuje njegov dolazak na vlast 1999. za ekonomski oporavak zemlje. Privreda je znatno ojačala, a životni standard građana Rusije porastao, navodi se u tekstu, iz čega se izvodi zaključak o njegovom ponovnom izboru.
Zašto je fondacija Ruski svet pod sankcijama EU?
Evropska unija je „Ruski svet” uvrstila na listu sankcija 2022. U obrazloženju je navedeno da Ruska Federacija fondaciju koristi za unapređenje svojih interesa u postsovjetskim zemljama. Fondacija sebe predstavlja kao organizaciju za promociju ruskog jezika i kulture.
Istraživač Aleksandar Majenberger, autor knjige o delovanju te organizacije, ocenjuje da je jezička misija samo jedan sloj njenog rada.
Iako fondacija obično ne funkcioniše kao direktan propagandni kanal, njene obrazovne i kulturne aktivnosti doprinose širenju tumačenja istorije i međunarodne politike koja se mogu koristiti za opravdanje ruske spoljne politike, uključujući narative oko Ukrajine i Krima.
Majenberger je precizirao i cilj: da se razvijaju dugoročne mreže simpatizera Rusije i gradi pozitivna slika o ruskoj kulturi i ruskoj državi.
Koliko je opreme stiglo i kome
Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske saopštilo je da donacija obuhvata nastavni materijal, udžbenike i priručnike, uz 25 laptopova, 15 videoprojektora i 14 interaktivnih tabli, koji se raspoređuju u 27 osnovnih i srednjih škola. Primopredaji je prisustvovala pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno vaspitanje i obrazovanje Nataša Cvijanović.
Ona je ocenila da „ova donacija predstavlja značajnu podršku unapređenju nastave ruskog jezika, jer će učenicima i nastavnicima omogućiti kvalitetnije uslove za rad”.
Ruski jezik u Republici Srpskoj uči 7.166 osnovaca i 2.994 srednjoškolca, što je devet odsto od ukupnog broja učenika. Ruski jezik, književnost i istoriju Rusije izučavaju ustanove kojih ima 103, pa je opremljena svaka četvrta. Među školama u Srbiji koje su dobile paket je i Osnovna škola „Isidora Sekulić” u Šajkašu.
Ko odgovara za sadržaj školske biblioteke
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja naglasio je da dostupnost knjige u biblioteci ne znači da ona dobija status udžbenika. Time je opisana i granica kontrole: udžbenik prolazi odobrenje, poklonjena knjiga na polici ne prolazi ništa. Ministarstva u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, kao ni same škole, nisu odgovorila na pitanja o spornom sadržaju.
Ovde se otvara pitanje koje nadilazi jednu knjigu. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i nije se pridružila sankcijama Moskvi, pa organizacija sa evropske liste može nesmetano da opremi 43 škole u dve susedne administracije. Bez procedure koja bi propisala ko čita darovanu literaturu pre nego što ona uđe u fond, ista logika važi za svaku sledeću donaciju, iz bilo koje zemlje.
Knjige su već u školskim bibliotekama. Do početka nove školske godine biće jasno da li će bilo ko od nadležnih zatražiti popis onoga što je primljeno, ili će priručnik iz 2015. ostati na polici kao svaka druga strana donacija.
