Opozicija u tri kolone na izbore u oktobru
Predsednik Novog DSS Miloš Jovanović predlaže da opozicija izađe u tri odvojene kolone, dok Nikola Jovanović procenjuje da su izbori realni sredinom oktobra i da ih odlučuje pet odsto glasova.
- Nikola Jovanović procenjuje da su izbori realni sredinom oktobra i da ih odlučuje najviše pet odsto glasova.
- Miloš Jovanović predlaže tri odvojene opozicione kolone: studentsku listu, autentičnu desnicu i proevropsku koaliciju.
- Na parlamentarnim izborima 2023. za desničarske stranke glasalo je oko 500.000 birača, oko 15 odsto izašlih.
- Novi DSS ostaje pri odluci da ne učestvuje u radu Narodne skupštine.
Opozicioni blok je u poslednjih nekoliko dana dobio dve stvari koje do sada nije imao: procenu roka i procenu cene. Direktor Centra za lokalnu samoupravu i nekadašnji šef opozicione odborničke grupe u Skupštini Beograda Nikola Jovanović ocenio je da je vrlo realno očekivati izbore sredinom oktobra i da će njihovu sudbinu odrediti najviše pet odsto glasova. Predsednik Novog DSS Miloš Jovanović izjavio je 28. jula da visoka izlaznost uvećava šanse za smenu vlasti, uz predlog da opozicija na izbore u oktobru izađe u tri odvojene kolone umesto na jednoj listi.
Te dve procene se ne sudaraju, one se dopunjuju. Ako se ishod lomi na pet odsto glasova, broj lista prestaje da bude stvar unutarstranačkog dogovora i postaje računica sa uskim granicama greške.
Zašto opozicija računa baš na oktobar?
Kalendar koji Jovanović pominje nije usamljena procena. Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić tvrdio je dva dana ranije da se predsednički izbori mogu održati tek posle 4. oktobra i da vladajuća stranka nema jakog kandidata za šefa države, o čemu smo pisali u tekstu Aleksić: Predsednički izbori tek posle 4. oktobra. Iz opozicionih izjava se, dakle, slaže isti raspored: parlamentarni izbori u jesen, predsednički kasnije.
Za stranke to znači da se pripreme za kampanju i pregovori o listama vode paralelno, u nekoliko nedelja, a ne u nekoliko meseci. Rokovi te vrste obično idu na ruku onome ko već ima aparat na terenu.
Pet odsto koje odlučuje
Jovanović računicu izvodi iz odnosa snaga koji, po njegovoj oceni, više nije isti kao ranije. Vlast bi, kaže, možda i mogla da prihvati poraz na predsedničkim izborima, jer bi to za nju bilo demokratsko rešenje, a kohabitacija znak pluralizma. Ali same predsedničke izbore, a pogotovo lokalne u velikim gradovima, po njegovim rečima gotovo da više ne može da dobije.
Uz to navodi i faktor koji u prethodnim ciklusima nije postojao. Studentski pokret je, tvrdi on, doneo nešto što, kako kaže, nismo imali od 2014. godine: najpre ozbiljnu mobilizaciju, a onda i ozbiljnu strukturu. Razlog za to nalazi u tome kako ih građani vide.
Niko ih ne vidi kao interešdžije, a oni, studenti, sami nemaju nekakav partikularni interes, već jednu dugoročnu čežnju da se društvo uredi tako da u njemu mogu da ostanu a onda i prosperiraju
Ta ocena je istovremeno i argument u prilog posebnoj studentskoj listi, jer se prednost koju opisuje gubi u trenutku kada se ime pokreta nađe na zajedničkoj listi sa strankama.
Tri kolone i birači sa desnice
Predlog Miloša Jovanovića je konkretan: studentska lista, autentična desnica i proevropska koalicija. Autentičnu desnicu opisuje kao opciju koja podržava smenu vlasti i saradnju sa Evropskom unijom, ali se protivi članstvu Srbije u EU.
Brojka kojom to potkrepljuje dolazi iz prethodnog ciklusa. Na parlamentarnim izborima 2023. za desničarske stranke glasalo je, kako navodi, oko 500.000 birača, odnosno oko 15 odsto onih koji su izašli na birališta. To je grupa koju jedinstvena proevropska lista teško pokriva, a koja u aritmetici od pet odsto ne može da se otpiše.
Isti sagovornik, međutim, na mestu predsedničkog kandidata traži suprotno od podele. Za list Danas je ocenio da je pitanje ko će biti kandidat iza koga bi svi u opoziciji mogli da stanu važnije od toga koga će istaći vlast.
To naravno podrazumeva da se sedne za sto i da se o tome svi dogovorimo. Mislim da je to jedini razuman put
Model je time jasno postavljen: razdvojene liste na parlamentarnim izborima, jedno ime na predsedničkim. Svaka od tri kolone bi pritom morala sama da pređe cenzus, što je rizik koji zajednička lista nema.
Šta ostaje otvoreno
Novi DSS u međuvremenu ostaje pri odluci da ne daje legitimitet radu Narodne skupštine učešćem u njenom radu, pozivajući se na to da je vlast, po oceni te stranke, izgubila legitimitet pre godinu i po dana, kada je počela fizički da se obračunava sa građanima. Stranka koja ne sedi u klupama ulazi u kampanju bez skupštinske govornice, ali i bez odgovornosti za ono što se u sali dešava.
Dogovor o broju lista, kandidatu i datumu do sada nije postignut. Ako procena o sredini oktobra bude tačna, opozicija ima nekoliko nedelja da se odluči između tri kolone i jedne, a odgovor će se videti prvog dana kada Republička izborna komisija počne da prima izborne liste.
