Aleksić: Predsednički izbori tek posle 4. oktobra
Opozicioni lider Miroslav Aleksić tvrdi da vlast ne može da raspiše predsedničke izbore pre parlamentarnih, jer, kako kaže, vladajuća stranka nema jakog kandidata za predsednika.
- Aleksić tvrdi da se predsednički izbori mogu održati tek posle 4. oktobra.
- Po njegovim rečima, Vučić ne može da zakaže predsedničke pre parlamentarnih izbora.
- Kao razlog navodi da vladajuća stranka nema jakog kandidata za predsednika.
- Izjava stiže dok traje sednica o nepoverenju vladi, posle koje se očekuje raspisivanje izbora.
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da predsednički izbori u Srbiji mogu da se održe tek posle 4. oktobra i da Aleksandar Vučić, po njegovoj oceni, ne može da ih raspiše pre parlamentarnih. Tvrdnju je izneo u Beogradu, u danima kada Narodna skupština vodi sednicu o nepoverenju vladi, a u javnosti se pojačano nagađa o redosledu jesenjih izbora.
Aleksić kao ključni razlog navodi računicu unutar vlasti. Vladajuća stranka, kaže on, nema jakog predsedničkog kandidata, pa bi zakazivanje predsedničkih izbora pre parlamentarnih bilo politički rizičan potez. U toj logici, redosled nije tehničko pitanje kalendara, nego pitanje procene ko na vrhu izborne liste vlasti može da povuče glasove, a da pritom ne otvori pitanje naslednika.
Zašto opozicija insistira baš na redosledu?
Za opozicioni blok, redosled izbora je poslednjih meseci postao tema od koje zavisi celokupna kampanja. Ako parlamentarni izbori idu prvi, opozicija računa da bi rezultat na republičkom nivou postavio okvir za sve što sledi, uključujući i borbu za mesto šefa države. Ako bi, obrnuto, predsednički bili raspisani ranije, kampanja bi se personalizovala oko jednog imena, što vlasti tradicionalno ide na ruku.
Aleksić upravo tu vidi slabu tačku vladajuće koalicije. Njegova teza je da vlast odlaže predsedničku trku jer u ovom trenutku nema kandidata koji bi bez Vučićevog ličnog angažmana mogao da izađe kao siguran pobednik. Datum 4. oktobar u toj računici funkcioniše kao granica pre koje, po njegovom tumačenju, uslovi za predsedničke izbore prosto nisu ispunjeni.
Vladajuća strana ove ocene ne prihvata. Iz redova vlasti nije zvanično potvrđen nijedan datum, niti je imenovan predsednički kandidat, pa se Aleksićeve tvrdnje iz tog ugla čitaju kao predizborno nagađanje, a ne kao potvrđena informacija. Ranije najave iz kuloara govorile su da bi parlamentarni izbori mogli da padnu na jesen, a predsednički tek krajem godine, što bi se sa Aleksićevom procenom delimično poklopilo, ali bez ijedne obavezujuće odluke nadležnih organa.
Šta znači tajming u senci sednice o nepoverenju
Kontekst u kome Aleksić govori nije slučajan. Sednica o nepoverenju vladi otvorila je prostor za scenario u kome bi vlast, umesto da čeka, sama povukla potez i raspisala izbore u trenutku koji joj najviše odgovara. U takvoj konstelaciji, svaka izjava o mogućem datumu postaje deo pregovaračke pozicije, i za vlast i za opoziciju.
Aleksić svojom procenom pokušava da unapred uokviri raspravu. Ako uspe da nametne tumačenje da predsednički izbori pre 4. oktobra nisu mogući, onda vlast, ako bi ipak krenula ranije, mora da objasni zašto. To je klasičan potez izborne pripreme, u kome se datumi koriste kao argument koliko i kao kalendar.
Za sada ostaju dve jasne činjenice. Prvo, opozicija tvrdi da vlast nema jakog kandidata i da zato odlaže predsedničku trku. Drugo, vlast nije potvrdila nijedan rok niti ime, pa je sve ostalo procena, ma koliko samouvereno bila izrečena.
Verujete li da će redosled izbora, parlamentarni pa predsednički ili obrnuto, presudno odrediti ishod jesenje kampanje?
