NBS: 1,3 milijarde evra za NVO sektor u pet godina

Narodna banka Srbije razložila je po godinama koliko je deviznog priliva iz inostranstva stiglo na račune udruženja i fondacija registrovanih u Srbiji. Zbir za pet godina, od 2021. do 2025, iznosi 1,3 milijarde evra. Odgovor centralne banke objavio je 30. jula Vukša Dragović, lider pokreta Srpski suverenisti, koji je i postavio pitanje, a iste večeri na brojku je reagovala predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Priliv po godinama, kako ga je navela NBS:

• 2021: 215 miliona evra
• 2022: 230 miliona evra
• 2023: 288 miliona evra
• 2024: 310 miliona evra
• 2025: 265 miliona evra

Dragović je centralnoj banci poslao tri pitanja. Prvo je bilo o ukupnom prilivu po godinama, drugo o tome koje su prvih 50 udruženja i fondacija po primljenim iznosima, a treće kojih je prvih 10 država izvora tog novca. Odgovor je stigao samo na prvo. Na druga dva NBS je navela da po zakonu ne može da dostavi podatak.

“Ovo je jako zanimljiv odgovor”, rekao je Dragović iznoseći dopis.

Zašto je 2024. najveća godina u nizu

Najviši iznos, 310 miliona evra, zabeležen je u 2024, godini u kojoj se urušila nadstrešnica u Novom Sadu. Od 2021. do te godine priliv je porastao za 44 odsto, i to bez ijednog pada između.

Prekid se javlja tek u 2025, kada iznos silazi na 265 miliona, dakle 45 miliona evra manje nego godinu ranije. To je jedini pad u celom nizu. Ta godina se poklapa sa zamrzavanjem programa Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) širom sveta, ali odgovor NBS ne razdvaja priliv po državama porekla, pa se veza iz ovih brojki ne može ni potvrditi ni odbaciti.

Ko je novac primio

Iz onoga što je centralna banka dala ne vidi se nijedno ime. Kategorija “udruženja i fondacije” u srpskom pravu je široka i pokriva sportske klubove, humanitarne, kulturne, strukovne i verske organizacije, ne samo one koje se bave javnim politikama. Bez spiska primalaca, koji je NBS odbila da otkrije, iz zbira od 1,3 milijarde evra ne može se izvesti koliko je otišlo kojoj vrsti organizacije.

Reakcije iz vrha vlasti

Brnabić se oglasila 30. jula u 19.14.

“Nisam imala pojma da je od 2021. godine do danas u Srbiju ušlo 1,3 milijarde evra samo za finansiranje NVO.”

Predsednica parlamenta je poručila i da razlog za takav priliv vidi u spoljnoj politici Srbije.

“Ovo je isključivo zbog toga što predsednik Aleksandar Vučić vodi suverenu i nezavisnu politiku.”

Dan kasnije, 31. jula u 10.57, oglasio se Mario Spasić, generalni sekretar Antikorupcijskog saveta.

“Ovo su zapanjujući podaci. 1,3 milijarde evra za samo 4 godine ušlo je u određene NVO u Srbiji i to zašto? Da bi ovolikim parama pravili bedževe, štampali logo na kačketima i dizajnirali flajere? Naravno da ne. Ovom parama ruši se Aleksandar Vučić kao suvereni predsednik slobodne države Srbije.”

Spasić je izneo i procenu da je od 2014. godine u Srbiju po istom osnovu ušlo preko tri milijarde evra, što je njegov račun, a ne podatak centralne banke. Najavio je da će Antikorupcijski savet insistirati na detaljnoj kontroli.

Iz NVO sektora do zaključenja ovog teksta nije stigao odgovor na te ocene. Podatak koji bi raspravu pomerio sa procena na imena, spisak prvih 50 primalaca, ostaje kod institucije koja je rekla da ga ne sme dati.