Rokovi za novu Skupštinu i vladu: Brnabić na dve funkcije
Studentska lista ima procenjenu većinu, ali pre prve sednice stoje izveštaji RIK-a, moguće žalbe i dva različito računata roka, od 30 i od 90 dana.
Posle vanrednih parlamentarnih izbora od 25. oktobra obe funkcije koje učestvuju u formiranju nove vlade, predsednika Republike i predsednika Skupštine, obavlja jedna osoba, Ana Brnabić. Od njenih poteza zavisi i konstituisanje Skupštine Srbije, a rokovi se u dva izvora koja opisuju proceduru, RTS-u i BBC-u na srpskom, ne računaju od istog trenutka.
Rezultati pritom još nisu konačni. Konačne rezultate proglašava Republička izborna komisija (RIK), a do tada važe procene.
Ko trenutno vodi proceduru?
Aleksandar Vučić je, prema navodima BBC-a na srpskom, raspisao izbore za 25. oktobar, a potom podneo ostavku 27. septembra 2026. Skupština je raspuštena, vlada je u tehničkom mandatu, a dužnost predsednika Republike obavlja Brnabić kao predsednica raspuštene Skupštine. U izboru nove vlade učestvuju i predsednik Republike i Skupština, pa je Brnabić u oba procesa.
BBC na srpskom za sličan primer navodi profesora Fakulteta političkih nauka Milana Jovanovića, koji se seća kako je to izgledalo kada je predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću istekao mandat:
„Krajem 2003. nije izabran predsednik, Nataša Mićić, tada predsednica Narodne skupštine postala je i vršiteljka dužnosti predsednica države. Ona je raspisala izbore za parlament, a potom je novi mandat vlade poverila koaliciji koju je predvodio Vojislav Koštunica.“
Kada RIK proglašava rezultate?
Brojke se razlikuju od izvora do izvora. BBC na srpskom navodi 52,65 odsto glasova za Studentsku listu i 39,22 odsto za listu Ujedinjena Srbija, pozivajući se na preliminarne procene RIK-a. To nisu brojke iz preseka RIK-a u 1.10 koji smo ranije preneli (48,52 prema 43,26 odsto). Što se mandata tiče, RTS za Studentsku listu navodi 141 mandat prema trenutnim procenama, BBC oko 140, a projekcije Ipsosa i CeSID-a daju Ujedinjenoj Srbiji oko 104 od ukupno 250.
RIK ima 96 sati da objavi zvanične rezultate pošto mu lokalni izborni organi dostave zbirne izveštaje, a i oni za to imaju 96 sati. Jovanović za BBC kaže da je većina lokalnih organa već dostavila izveštaje i da će najverovatnije sve stići u RIK do večeri 26. oktobra.
Odluke lokalnih organa mogu da se pobijaju žalbama, a neke i pred sudovima, pa se čeka i na te odluke. Primer su izbori iz proleća 2022, kada su se konačni rezultati čekali tri meseca, jer je glasanje na jednom biračkom mestu, u Velikom Trnovcu, ponavljano pet puta.
Koliko traje konstituisanje Skupštine Srbije?
Ustav propisuje da Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana, ali se izvori razilaze oko početka tog roka. RTS ga računa od proglašenja konačnih rezultata. Jovanović za BBC objašnjava da rok teče od trenutka kada RIK preda zbirni izveštaj Skupštini, pa bi, ako to učini sledeće nedelje, mesec dana za konstituisanje počeo tada.
Prvu sednicu novog saziva zakazuje predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, dakle Brnabić. Prema BBC-u, ona prvo vodi konsultacije sa poslaničkim grupama, a većina, to jest Studentska lista, predlaže konstitutivnu sednicu. Jovanović tvrdi da posao ne bi trebalo da bude dug:
„Pošto je malo lista prešlo cenzus, posao je jednostavan i sve može da se završi vrlo brzo.“
Sednicom do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji poslanik. Skupština se smatra konstituisanom kada se potvrde mandati dve trećine poslanika, a to je najmanje 167 od 250. Posle zakletve poslanici biraju predsednika i potpredsednike Skupštine i obrazuju radna tela. Za predsednika Skupštine potrebno je najmanje 126 glasova.
Šta sledi do izbora vlade?
Predsednik Republike predlaže kandidata za premijera pošto sasluša predstavnike izabranih lista. Kandidat izlaže program i predlaže sastav vlade, a Skupština je bira većinom od ukupnog broja poslanika, dakle sa najmanje 126 glasova.
I ovde se izvori ne slažu. RTS navodi da vlada mora biti izabrana u roku od 90 dana od konstituisanja Skupštine. BBC piše da zakon vladajućoj većini daje tri meseca od završetka izbornog procesa. Po RTS-u, ako vlada ne bude izabrana u roku, predsednik Republike mora da raspusti Skupštinu i raspiše nove izbore.
BBC podseća na prethodne rokove. Vlada Zorana Đinđića izabrana je 33 dana posle izbora od 23. decembra 2000, a vlada Vojislava Koštunice 2007. posle 114 dana. Na vladu Mirka Marjanovića čekalo se oko šest meseci, dok je vlada Ane Brnabić formirana posle više od 120 dana, što BBC navodi kao rekord.
