Brnabić pozvala Dragovića na razgovor o novcu za NVO

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić pozvala je lidera pokreta Srpski suverenisti Vukšu Dragovića na razgovor u svoj kabinet, a on je poziv prihvatio istog dana. Sastanak je zakazan za utorak, 4. avgusta, a tema je finansiranje nevladinih organizacija u Srbiji. Poziv je stigao tri dana pošto je Dragović objavio odgovor Narodne banke Srbije po kojem su udruženja i fondacije registrovane u Srbiji od 2021. do 2025. iz inostranstva primile 1,3 milijarde evra.

Dragović je prihvatanje saopštio na mreži Iks: „Pozvan sam na razgovor u kabinet predsednice Narodne skupštine, u vezi sa nevladinim organizacijama, u utorak. Prihvatio sam poziv.”

Brnabić je razgovor najavila dan ranije, gostujući na TV Prva. Petogodišnji zbir je tada prevela u mesečni prosek i na toj brojci zasnovala ceo prigovor. Tvrdi da taj novac nije otišao u reforme, nego u pritisak na državu i, kako navodi, pre svega na predsednika Aleksandra Vučića.

„To je između 21 i 22 miliona evra mesečno. Pa tako svaki mesec. Za šta? Šta su oni uradili toliko za Srbiju? Kako su oni pomogli reforme u Srbiji”, upitala je Ana Brnabić.

Priliv, po njenom objašnjenju, naglo raste posle otvaranja poslednjeg klastera u pregovorima sa Evropskom unijom 2021. godine, kada evropske integracije, kako je ocenila, prestaju da budu pitanje reformi i postaju pitanje poslušnosti i zahteva za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.

Šta je centralna banka zaista odgovorila

Odgovor NBS, koji je Dragović objavio 30. jula, razlaže devizni priliv udruženjima i fondacijama po godinama:

• 2021: 215 miliona evra
• 2022: 230 miliona evra
• 2023: 288 miliona evra
• 2024: 310 miliona evra
• 2025: 265 miliona evra

Rast je neprekidan sve do 2024, godine urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, kada je iznos najviši. U 2025. sledi jedini pad u nizu, na 265 miliona, dakle 45 miliona evra manje nego godinu ranije.

Ono što u tom dopisu ne piše određuje domet cele priče. Dragović je centralnoj banci postavio tri pitanja, a odgovor je dobio samo na prvo. Spisak prvih 50 udruženja i fondacija po primljenim iznosima i lista prvih 10 država iz kojih novac dolazi nisu dostavljeni, uz obrazloženje da to zakon ne dozvoljava. Brojka od 1,3 milijarde evra, dakle, stoji, ali bez ijednog imena primaoca uz nju.

Odakle onda spisak od 80 organizacija?

Taj spisak nije deo dokumenta NBS. Dragović ga je izneo sam, gostujući u emisiji „Danas na RT Balkan”, gde je govorio o oko 80 stranih nevladinih organizacija koje deluju u Srbiji i objavio objedinjeni pregled tih organizacija i njihovih finansijera. Kao motiv je naveo nameru da spreči da te grupe, pod plaštom ljudskih prava i demokratije, finansiraju ono što naziva obojenom revolucijom.

Opisao je i obrazac po kojem, kako tvrdi, te organizacije rade na terenu:

„Svaki put je isti obrazac ponašanja. Mi se okupimo da se borimo za nešto ili protiv nečega, a onda oni u svojim medijima profilišu ljude koje oni žele. Ne dozvoljavaju nikome sa strane da se pojavi. Kada protest dođe pri kraju, ti ljudi koje su oni profilisali zauzimaju protest, iako najčešće nisu ni učestvovali u njemu! U opozicionim medijima ne postoji niko ko nije povezan sa NVO”, rekao je Dragović.

Tvrdnje o spisku, za razliku od zbira NBS, nisu potvrđene nijednim zvaničnim dokumentom koji je do sada objavljen.

Šta se od utorka može očekivati

Ni Brnabić ni Dragović nisu objavili u kom formatu se razgovor vodi, ko još sedi za stolom i da li posle njega sledi neki potez u samoj Skupštini. Zna se samo mesto, dan i tema.

Zato je jedina merljiva stvar koja iz sastanka može izaći upravo ono što je centralna banka odbila da pošalje: imena primalaca i države porekla novca. Ako se posle utorka nastavi sa istom brojkom i bez ijednog imena, sastanak ostaje politička poruka. Ako se pojavi ma i deo liste, priča prelazi iz oblasti tumačenja u oblast dokumenta, sa svim posledicama koje to nosi za organizacije koje se na njoj nađu.