BIRODI: ODIHR izostavio Vučićevu ulogu u kampanjama

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio je 31. jula 2026. da izveštaj misije ODIHR-a za procenu potreba beleži da predsednik Republike Aleksandar Vučić “nastavlja da ima centralnu ulogu u političkom životu zemlje”, ali da taj nalaz ne dovodi u vezu sa prvom prioritetnom preporukom iz 2024., onom o jasnom razdvajanju države i političke stranke.

Zamerka te organizacije ne tiče se onoga što u izveštaju piše. Tiče se onoga što je iz njega ispalo.

Šta BIRODI stavlja predsedniku na teret

U saopštenju se navode tri radnje koje bi, po oceni BIRODI-ja, morale biti očitane kroz tu preporuku:

• Vučić je sa pozicije predsednika Republike bio aktivni učesnik kampanja za lokalne izbore 2025. i 2026. godine
• dao je svoje ime izbornim listama Srpske napredne stranke (SNS)
• govorio je na izbornim skupovima, na kojima je predstavljan kao predsednik

BIRODI tvrdi da se time krše član 111 Ustava Srbije i član 40 Zakona o sprečavanju korupcije. Ustavna odredba na koju se organizacija poziva propisuje da predsednik Republike izražava državno jedinstvo zemlje, a član 40 zakona uređuje zabranu promocije političkog subjekta od strane javnog funkcionera. Reč je, dakle, o dva nivoa: o tome kako se funkcija tumači i o tome šta njen nosilac sme da radi na stranačkom skupu.

Formulacija koju BIRODI izdvaja iz izveštaja, da predsednik nastavlja da ima centralnu ulogu u političkom životu zemlje, sama po sebi nije ocena o kršenju bilo čega. Ona konstatuje zatečeno stanje. Poenta prigovora je što u istom dokumentu stoje razdvojeno konstatacija tog stanja i preporuka koja je to stanje trebalo da promeni, kao dva podatka koja se ne dodiruju.

Preporuka koja je pala sa liste prioriteta

Hronologija je ovde ceo argument. Preporuka o razdvajanju partije i države formulisana je 2024. i bila je prva na listi prioriteta. Posle nje su prošla dva lokalna izborna ciklusa, 2025. i 2026, u kojima je, kako navodi BIRODI, predsednik nastupao uz stranačke liste. Kada je ODIHR ponovo došao da proceni potrebe, ta preporuka, tvrdi BIRODI, više nije među prioritetima.

Za organizaciju koja se izbornim monitoringom bavi godinama to nije tehnički detalj. Na prioritetne preporuke se domaći akteri pozivaju u raspravi o uslovima za izbore, pa skidanje stavke sa vrha te liste menja tok rasprave, bez obzira na to da li se išta promenilo na terenu.

Zašto je sporno ko je sedeo za stolom sa misijom?

BIRODI navodi da nije bio pozvan na sastanke sa misijom ODIHR-a, na kojima je mogao da predstavi nalaze sopstvenog monitoringa. To je drugi deo prigovora i on objašnjava prvi: ako organizacija koja prati ponašanje funkcionera u kampanji ne dođe do misije, njeni nalazi ne mogu ni da uđu u dokument.

Misije za procenu potreba rade kratko i oslanjaju se na razgovore sa institucijama, strankama, medijima i civilnim sektorom. Izbor sagovornika zato ulazi pravo u sadržaj izveštaja.

Reakcija vlasti

U dostupnim izvorima, do objave ovog teksta, nije bilo odgovora vlasti ni SNS-a na navode BIRODI-ja. Nije bilo ni reakcije ODIHR-a na primedbu da je nalaz o ulozi predsednika ostao bez normativnog okvira.

Sledeći korak je na strani koja saziva izbore. Kada budu raspisani, ista pitanja se vraćaju na sto: u kom svojstvu funkcioneri nastupaju na skupovima i da li se prva preporuka iz 2024. i dalje vodi kao rešena.