Ružić poziva SPS da izađe na izbore bez SNS

Potpredsednik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić pozvao je rukovodstvo svoje stranke da povuče jasne granice koje se ne prelaze zarad ostanka na vlasti i da na naredne izbore izađe sa sopstvenom listom, odvojeno od Srpske napredne stranke. Ocene je izneo u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA, koji su srpski mediji preneli u četvrtak, 6. avgusta.

Izjava dolazi u trenutku kada u SPS još nije odlučeno da li partija na predstojećim izborima nastupa samostalno ili kao deo izborne liste SNS. Predsednik Aleksandar Vučić je poslednjih nedelja u više navrata najavio da bi parlamentarni i predsednički izbori mogli biti održani između kraja ove godine i februara 2027, ali tačan datum nije određen. Ružić smatra da se kampanja u Srbiji faktički već vodi, bez obzira na to kada izbori formalno budu raspisani.

Govoreći o odnosu dve stranke koje zajedno čine vlast, Ružić je osporio da je reč o koaliciji u pravom smislu, jer, kako kaže, saradnja podrazumeva pravo na neslaganje.

„Partner kojem se uskraćuje pravo da ima samostalan stav više nije partner, on postaje privezak. To je problem takozvane saradnje između Vučićeve stranke i Socijalističke partije Srbije”, rekao je Ružić za APA.

Uz to je naveo da funkcije koje mnogi visoki funkcioneri SPS danas drže gube svaku vrednost ako se za njih plaća odricanjem od sopstvenog političkog uverenja. Samostalan izlazak na izbore bi, po njegovoj računici, ostavio socijalistima prostor da posle izbornog dana razgovaraju i sa drugim mogućim partnerima, a ne samo sa dosadašnjim.

Zašto Ružić meri sedam odsto kada ankete pokazuju 3,8

Razlika između te dve cifre je suština spora unutar stranke. Prema istraživanju koje su u junu sproveli CRTA i Democracy Action Lab Univerziteta Stanford, Studentska lista uživa podršku oko 44,9 odsto birača, SNS oko 35,7 odsto, a za SPS bi glasalo oko 3,8 odsto ispitanika. Socijalisti su, dakle, na samoj ivici izbornog praga od tri odsto.

Ružić tvrdi da prelazak cenzusa ne bi bio problem i da je gornja granica znatno viša.

„Socijalisti imaju potencijal da samostalno idu do sedam odsto”, poručio je za austrijsku agenciju.

Uslove je naveo izričito. Po njemu, SPS bi do tog rezultata mogao da stigne samo ako:

• insistira na borbi protiv korupcije,
• radi na vraćanju poverenja u institucije,
• i jasno se ogradi od SNS i od napada na studentski pokret.

Nijedan od ta tri uslova nije ispunjen odlukom o zajedničkoj listi. Ako SPS uđe u parlament kao deo naprednjačkog spiska, sopstveni rezultat stranke se ni ne meri, pa pitanje sedam odsto ostaje neproverena teza do sledećeg izbornog ciklusa.

Suspenzija koja je odredila njegovu poziciju

Ružić nije slučajan glas u ovoj raspravi. Član SPS je više od 30 godina, a do 2023. bio je ministar prosvete, sa te funkcije je podneo ostavku posle masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi.

Početkom aprila 2025. Statutarna komisija SPS suspendovala ga je sa svih funkcija u stranci na šest meseci, jednoglasnom odlukom. U saopštenju je tada navedeno da je „potpredsedniku GO SPS Branku Ružiću utvrđena teža povreda Statuta SPS zbog učešća u demonstracijama i protestu protiv vlasti čiji je deo i SPS, što je suprotno odlukama i politici stranke”. Povod je bio veliki studentski protest 15. marta u Beogradu.

Suspenzija je istekla 6. oktobra 2025, što je Ružić tada potvrdio za Nedeljnik, i vraćene su mu funkcije potpredsednika Glavnog odbora, člana Predsedništva i člana Glavnog odbora. Deset meseci kasnije, isti čovek javno traži da stranka uradi ono zbog čega je bio kažnjen, da se odvoji od politike većeg partnera. Odgovor rukovodstva na taj zahtev biće prva provera da li je vraćanje funkcija bilo i promena kursa ili samo istek roka.

Šta sledi

Ružić je izbore opisao kao mogući početak nove ere, ali sumnja da će biti u potpunosti fer, uz postojeću kontrolu medija i javnih institucija.

„Mislim da se pravičnost budućih izbora ne određuje tek kada se prebroje glasački listići. Ako su izbornu kampanju obeležili pritisci na zaposlene u javnim preduzećima ili državnoj upravi, neravnopravan pristup medijima i zloupotreba javnih institucija, onda sam izborni dan ne može da poništi ono što mu je prethodilo”, rekao je.

Stanje u zemlji od početka studentskih protesta u novembru 2024. ocenio je kao opasno.

„Kada su protesti počeli, rekao sam da nam nije potrebna autoritarna vlast, ali da moramo sprečiti i da skliznemo u anarhiju. Mislim da se naše društvo trenutno nalazi negde između te dve krajnosti. To je veoma opasna pozicija”, naveo je Ružić.

Kao cilj je označio državu koja funkcioniše nezavisno od ličnosti na vlasti, uz vojnu neutralnost po austrijskom modelu i proevropski kurs. Odluka o listi, međutim, ne trpi dugo. Rok za predaju izbornih lista teče od dana raspisivanja izbora, a Vučićev najavljeni prozor se zatvara najkasnije u februaru 2027, pa socijalisti imaju najviše nekoliko meseci da se izjasne kako izlaze pred birače.