Raška dobila spomenik brigadi čiju arhivu traži Priština

Na platou ispred Osnovne škole u Raški otkriven je 1. avgusta spomenik pripadnicima 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije. Ceremoniji je prisustvovao Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, a spomenik je posvećen sećanju na 60 poginulih, tri nestala i 186 ranjenih pripadnika te jedinice tokom 1999. godine.

Inicijativu je pokrenulo Udruženje pripadnika 37. motorizovane brigade, uz podršku lokalne samouprave. Među zvanicama je bio i Ljubiša Diković, ratni komandant brigade i kasnije načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Dačić je u obraćanju odbacio kvalifikacije koje se toj jedinici pripisuju sa kosovske strane.

“Želim da kažem da smo mi vodili jedan odbrambeni rat, da su svi naši borci bili borci za slobodu i ratni heroji, a ne ratni zločinci”

Ministar je zatim govorio o tome šta jedan ovakav spomenik znači sredini koja ga podiže.

“Kada jedna sredina odluči da podigne spomenik svojoj brigadi, ona time čuva uspomenu na sve njene pripadnike. Na one koji su položili svoje živote, na one koji su kroz rat prošli noseći teret svoje dužnosti i na njihove porodice, koje su zajedno sa njima podnele najveće žrtve”

Kultura sećanja, naveo je Dačić, nije samo obaveza države nego i odgovornost zajednice prema sopstvenoj istoriji. Diković je govorio kraće i spomenik opisao kao opomenu.

“Neka spomenik bude simbol našeg poštovanja prema žrtvama, simbol i opomena da ih ne smemo zaboraviti i da oni moraju ući u istoriju Srbije”

Zašto je arhiva baš te brigade sporna?

Jedinica kojoj je u Raški podignut spomenik već dve godine stoji u središtu jednog od najtvrđih tehničkih sporova u dijalogu Beograda i Prištine. Kosovski premijer Aljbin Kurti u julu 2024. saopštio je da je upućen zvaničan zahtev za otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, pozivajući se na sporazum o nestalim licima postignut u Briselu 2. maja 2024.

Zahtev je ponovljen u junu, kada je kosovska strana u Zajedničkoj komisiji za nestala lica pristup toj arhivi označila kao jedan od dva ključna prioriteta, uz iskopavanja u Batajnici. Kuštrim Gara, šef Jedinice za nestala lica u kabinetu kosovskog premijera, nazvao je tada otvaranje arhive testom spremnosti Srbije.

Fond za humanitarno pravo tvrdi da je arhivsku građu 37. brigade tajnom proglasio Bratislav Gašić dok je bio ministar odbrane, i da je time onemogućen pristup dokumentaciji koja bi mogla da rasvetli okolnosti ratnih zločina. Beograd na te navode odgovara da je reč o odbrambenom ratu i da su pripadnici jedinice postupali u skladu sa zakonom.

Rudnica i Mala Kaludra, isti kraj Srbije

Raška nije nasumično mesto u toj raspravi. Potrage za mogućim grobnicama na tom području traju od 2013. godine, a u Rudnici je identifikovano 52 žrtve. Fond za humanitarno pravo tvrdi da dokumentacija ukazuje na uklanjanje tela sa mesta zločina i njihovo skrivanje u Srbiji, dok srpska strana insistira da nalazi nisu potvrdili takav zaključak.

U obližnjoj Maloj Kaludri prištinski organi sprovode ekshumaciju, u potrazi za navodnim posmrtnim ostacima 23 ubijena Albanca iz Mitrovice. Taj posao traje u istoj opštini u kojoj je ovog vikenda otkriven spomenik.

Šta ostaje otvoreno

Zahtev za deklasifikaciju arhive nije povučen i vratiće se na sto Zajedničke komisije za nestala lica. Beograd do sada nije objavio odluku o tome hoće li i u kom obimu građu 37. brigade učiniti dostupnom, pa spomenik u Raški i dalje stoji uz otvoreno pitanje o dokumentima iste jedinice.

Podsećanja radi, u ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji poginulo je blizu hiljadu pripadnika srpske policije. Njihova imena i imena vojnika iz raških sela sada su na kamenu ispred škole, dok se o dosijeima te brigade i dalje pregovara.