Istekao rok za primedbe na rudnik kod Zaječara
Poslednjeg dana ranog javnog uvida građani Zaječara i Beograda predali su primedbe na plan rudarskog kompleksa, a ministarka Đedović Handanović poručila da plan nije odluka o rudniku.
Rok za dostavljanje primedbi na prostorni plan koji obuhvata novi rudnik kod Zaječara istekao je 3. avgusta. Poslednjeg dana ranog javnog uvida u Prostorni plan područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja, građani Zaječara i Beograda okupili su se ispred Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije i tu predali svoje primedbe.
Istog dana oglasila se i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je ocenila da se oko plana vodi kampanja opozicionih političara i medija i da dokument o kojem se govori nije odluka o preseljenju stanovništva, eksproprijaciji ni otvaranju rudnika.
Šta plan obuhvata
Planom je obuhvaćeno oko 126 kvadratnih kilometara na teritorijama gradova Bora i Zaječara. Predviđene su tri celine: podzemni rudnik Čukaru Peki na donjem ležištu, novi rudnik bakra i zlata Malka Golaja kod Zaječara i nova topionica na teritoriji Bora. Uz njih idu i infrastrukturni koridori koji te tačke povezuju.
To je, po površini, područje veće od teritorije mnogih srpskih opština, i upravo je taj obuhvat ono što je pokrenulo okupljanja u Timočkoj krajini.
Ko je predao primedbe
Do 25. jula prikupljeno je oko 300 pisanih primedbi, uz oko 2.000 potpisa na peticiji u Zaječaru. Akciju vode:
- udruženja Eko Istok i Centar za zaštitu biosfere Balkan
- inicijativa mladih i studenata Zaječarci u blokadi
- neformalne grupe Timočka buna i Timočki božur
- neformalno udruženje Glas prosvete Zaječar
Nastupaju pod zajedničkom parolom „Zaječar protiv rudnika, ovde ja živim i ne želim da se selim!”. Organizatori najavljuju da se prikupljanje potpisa nastavlja širom istočne Srbije i da će obići sela koja plan direktno dodiruje.
Aktivistkinja Jelena Anasonović Kuč navela je da je elaborat za prostorni plan objavljen svega mesec dana posle odluke o izradi plana, i nabrojala šta u dokumentu smatra spornim:
„Prvo što smo primetili je negiranje biodiverziteta, na području Malke Golaje naš tim stručnjaka je pronašao 117 zaštićenih vrsta, postoji oko 300 vrsta na širem području. Mi smo predali Zavodu za zaštitu prirode zahtev da se područje zaštiti. Nama je kritičan i momenat odnošenja prema vodoama, planira se pregrađivanje Crnog Timoka, pravljenje jezera kod Bogovine gde bi se potopilo vodizvorište odakle se Bor snabdeva vodom.”
Ona je upozorila i na uticaj na širu okolinu carske palate Feliks Romulijana, na 35 česama dubinske pitke vode u Zaječaru i na kapacitet nove topionice, koji bi, prema njenim rečima, išao do 400.000 tona sa mogućnošću proširenja.
Šta odgovara ministarka
Đedović Handanović je poručila da odobrenje za geološka istraživanja nije odobrenje za otvaranje rudnika i da između istraživanja i eventualne eksploatacije stoji višegodišnji postupak. Kao argument je navela da je u poslednje 23 godine u Srbiji otvoren samo jedan novi rudnik metala, upravo Čukaru Peki, dok u zemlji radi oko 40 rudnika.
Demantovala je i tvrdnju koja se, kako kaže, ponavlja poslednjih nedelja:
„Pre svega, nije tačno da su nakon dolaska kompanije Ziđin u Srbiji otvoreni rudnici Veliki Krivelj, Jama i Majdanpek.”
Na primedbe građana ministarka je odgovorila da za njih postoji propisan okvir.
„Zato rani javni uvid, koji se trenutno sprovodi, i postoji”
Ekonomski deo njene argumentacije počiva na tri broja: rudarstvo u okolini Bora zapošljava oko 7.000 ljudi, država je po tom osnovu prihodovala 1,7 milijardi dolara kroz poreze i druge dažbine, a prosečna zarada u kompaniji Serbia Zijin Copper iznosi oko 164.000 dinara, znatno iznad republičkog proseka.
Zašto se dve strane ne razumeju
Spor se vodi o dve različite stvari. Ministarstvo govori o dokumentu i o tome šta on pravno jeste, a građani govore o tome šta se na terenu gradi ako se dokument usvoji. Prostorni plan zaista ne oduzima nikome kuću, ali on je prvi korak bez kojeg se kasnije ne može ni do dozvole ni do eksproprijacije, pa je i rasprava o njemu jedini trenutak kada lokalna zajednica ima formalnu reč.
Broj koji najbolje pokazuje razmeru je proizvodni: pre dolaska kineske kompanije kapacitet u Boru bio je oko 40.000 tona bakra, a nova topionica se projektuje na desetostruko veći iznos.
Šta sledi
Rani javni uvid nije poslednji rok u ovom postupku. Posle njega dolaze javni uvid u nacrt plana i javna rasprava, i tek se tada zna koliko je od predatih primedbi ušlo u dokument. Datum tog koraka još nije objavljen, a odgovor na pitanje da li je 300 primedbi promenilo išta u planu za Bor i Zaječar biće poznat tek kada nacrt izađe na uvid.
