Sud odredio pritvor, treće hapšenje Srba na Kosovu

Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor osumnjičenom sa inicijalima J.R., Srbinu iz sela Dren kod Zubinog Potoka, koji se tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz 1999. godine. Odluka je doneta danas, dva dana posle hapšenja, a potvrđena je iz samog suda.

J.R. je uhapšen u subotu, 1. avgusta, u Zubinom Potoku. Hapšenje su izveli pripadnici Direkcije za istragu ratnih zločina Kosovske policije, po nalogu Specijalnog tužilaštva Kosova. Time je broj Srba koje je Priština uhapsila zbog navodnih ratnih zločina u samo sedam dana porastao na tri.

Šta je tužilaštvo navelo u saopštenju

Specijalno tužilaštvo Kosova je hapšenje predstavilo kao rezultat duže istrage i najavilo da postupak nije završen.

Hapšenje osumnjičenog rezultat je intenzivnog istražnog rada, koji sprovode policijski istražitelji i Specijalno tužilaštvo, u okviru kontinuirane institucionalne posvećenosti istrazi i rasvetljavanju ratnih zločina. U vezi sa slučajem, policija i tužilaštvo će nastaviti da preduzimaju sve neophodne istražne radnje.

U saopštenju nije precizirano na koji se konkretan događaj iz 1999. sumnja tereti, niti koliko je osoba obuhvaćeno istim predmetom. Osumnjičeni se, do pravosnažne presude, tereti za delo koje mu se stavlja na teret i krivica nije utvrđena.

Tri hapšenja za sedam dana

Hronologija je gusta. U utorak, 28. jula, u Zubinom Potoku su privedena dvojica muškaraca, M.J. i M.B., obojica iz te opštine. Njima je najpre određeno zadržavanje od 48 sati, a sumnjiče se za učešće u ubistvu 23 civila u aprilu 1999. na području Zubinog Potoka. O tim hapšenjima, kao i o privođenjima na prelazu Jarinje koja su usledila, već smo pisali.

Nedelju dana kasnije, ista direkcija i isto tužilaštvo hapse i trećeg čoveka, ovoga puta iz sela Dren. Sva tri slučaja vezana su za isti mikroprostor, opštinu na severu sa srpskom većinom, i za isti vremenski period, prvu polovinu 1999. godine.

Zašto Beograd u ovome vidi obrazac, a ne pojedinačne slučajeve?

Zato što se hapšenja nižu u kratkom roku i na istom terenu. Predsednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić izjavila je danas za RTS da nije reč o izolovanim incidentima, nego o politici koju je nazvala puzećim etničkim čišćenjem.

Politika uslovljavanja, pritiska i terora, kako je predsednik (Vučić) rekao, jezivog terora na prostoru Kosova i Metohije, sa jednim jedinim ciljem, da tamo ne postoji ni pravo ni pravda za srpski narod.

Nikolić je dodala da se Srbima na taj način oduzimaju osnovna prava i da prostor za normalan život sve više nestaje. Zatražila je reakciju Evropske unije, EULEKS-a i KFOR-a i ocenila da odgovori međunarodne zajednice uglavnom ostaju na nivou verbalnih osuda.

Njena teza ima i konkretan deo, koji se retko čuje u ovakvim saopštenjima. Nikolić tvrdi da Evropska unija raspolaže mehanizmima finansijskog uslovljavanja Prištine, ali da ih ne aktivira, i da KFOR ima mandat da obezbedi bezbednosne uslove, ali da u praksi okreće glavu. To je merljiva tvrdnja, jer se i mere prema Prištini i postupanje misije mogu proveriti, za razliku od opštih ocena o pritisku.

Šta se zna o daljem toku

Rok od mesec dana znači da će o statusu osumnjičenog ponovo biti odlučivano početkom septembra. Tužilaštvo je najavilo nastavak istražnih radnji, a do sada nije saopšteno da li je u bilo kom od tri slučaja podignuta optužnica.

Za sada je poznato koliko je ljudi uhapšeno, kada i gde. Ono što nije poznato, a odlučuje o težini cele stvari, jeste da li iza ovih hapšenja stoji jedan istražni predmet ili tri odvojena, i koliko je još imena na spisku Specijalnog tužilaštva.